Тужилац мора одважно да ради свој посао, супростави се политичком утицају било губитника, било победника. Заиста је тешко изаћи пред суд са одлучним доказима како би се дошло до осуђујуће пресуде, иначе се све може претворити у једну фарсу, димну завесу, игроказ у коме ће на крају губитници бити грађани, јер неосновано лишавање слободе папрено и кошта”, каже Миловановић.
Актуелна су хапшења у Црној Гори, бивши главни специјални тужилац као и високи полицијски функционер су тренутно у притвору. Још увек није подигнута оптужница, али Специјално државно тужилаштво их сумњичи за сарадњу са криминалним кланом.
То је само једно у низу хапшења у Црној Гори, дешавају се и у региону, међутим у Србији је то реткост. Подсетићу да је у региону у том правцу прва искорачила Румунија. И овде се прича о једном таквом сценарију. Сви дозивају Лауру Кодруца Ковеши и траже персонификацију у нашем друштву. Сличну причу имамо и у комшилуку. Хрватска је 2008. године предузела једну акцију у борби против корупције. Тада је у тој акцији страдао премијер Санадер. Након тога је Хрватска, поприлично брзо, ушла у ЕУ. Пример Црне Горе је једна у низу домина која се руши када је у питању борба против корупције. Очигледно је да на Балкану сазрева свест да је проблем корупције пре свега менталитетски проблем, али је очигледна и порука да изгледа да без промене нема напретка“, објашњава Миловановић.
На питање, на ком нивоу је спремност тужилаца и тужилаштва у целини да се суочи са случајевима високе корупције и има ли страха међу њима, Миловановић одговара да без политичке воље или промене политичког амбијента, ни појединци или нека мањина у тужилаштву која говори о проблемима, неће моћи да се успешно суочи са случајевима високе корупције.
“Подсетићу на једно истраживање које је радило Друштво тужилаца Србије, где су учествовали тужиоци са основних и виших нивоа. По мени, у том истраживању имамо један фрапантан податак да чак 97 одсто испитаника сматра да у српском друштву има корупције. Њих 91 одсто сматра да се тужилаштво у довољној мери не обрачунава са корупцијом, а њих 84 одсто сматра да би, када би дошло до редефинисања односа тужилаштва и полиције, резултати у борби против корупције били бољи”, додаје саговорник Маркер разговора.
На питање да ли може да ради слободно свој посао, одговара да је то ствар интегритета сваког појединца.
“Апсолутно. Ја се осећам слободно, као што сам био слободан да дођем и у вашу емисију. Често ме то питају ваше колеге, да ли је неко вршио притисак на мене, да ли је више неку врсту утицаја. Ја кажем, пробали су неки, нису успели, па кад им није успело, више нису ни покушавали”, каже Миловановић.
Истиче да ће, ма ко био на власти, увек ће бити покушаја и атаковања да се допре до неког појединца у систему који ради на неком предмету.
“Само је на вама у којој мери ћете да се одупрете, при чему је, да се вратим на нормативни оквир, врло јасно и прецизно дефинисано шта је то непримерени утицај и да је свако од тужилаца дужан да исти одбије од себе и да га пријави”, закључује у Маркер разговору Предраг Миловановић, члан Удружења тужилаца Србије.
