Министарка најавила промену уредбе за дечји додатак: Шта значи већи износ цензуса
Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић најавила је измену уредбе о дечјем додатку кроз подизање цензуса за 5.000 динара за остваривање права на ову врсту државне помоћи, објавило је ово министарство. Шта то значи за породице које су ове године изгубиле право на ову врсту финансијске помоћи државе?
„Министарство за бригу о породици и демографију у сарадњи са Министарством финансија и другим органима, припремило је Предлог нове Уредбе о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечји додатак, којим се подиже цензус за остваривање права на дечји додатак за 5.000 динара, тачније са досадашњих око 13.000 динара на 18.000 динара“, рекла је министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић приликом посете Мајданпеку, објавило је ово министартво.
Како се наводи, министарка је објаснила да су, услед редовних годишњих повећања минималне зараде у Србији, поједине породице губиле право на дечји додатак, „што не сме да буде случај“.
Овим изменама се, према њеним речима – штите најугроженији и омогућава се да велики број оних који су то право изгубили, поново могу да га остваре.
Шта значи подизање цензуса?
Законом о финансијској подршци породици са децом (члан 30) и важећом Уредбом о номиналним износима и начину усклађивања цензуса за остваривање права на дечји додатак предвиђено је да се право на дечији додатак остварује „ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев, по члану породице не прелази утврђени цензус“.
То је, практично, граница коју приход „по глави“ породице не сме да пређе како дте не би изгубило право на дечји додатак.
Износ цензуса се, према важећој уредби, усклађује два пута сваке године, 1. јануара и 1. јула (почев од 2019. године) са кретањем инфлације у претходних шест месеци. Њихове номиналне износе утврђује решењем министар надлежан за социјална питања.
Тако, према Решењу о номиналним износима дечијег додатка и цензуса за остваривање права на дечији додатак од 1. јануара 2026. године тај цензус износи 13.247,48 динара, што представља износ по члану породице. Висина цензуса за једнородитељске породице нешто је већа и прописана је истим решењем.
Дечији додатак, према овом решењу, од 1. јануара 2026. године исплаћује се у износу од:
4.415,83 динара за дете за које је остварено право,
за дете за које је остварено право, за једнородитељске породице и старатеље износи 5.740,56 динара,
за родитеље детета са сметњама у развоју и детета са инвалидитетом, за које је донето мишљење интерресорне комисије која је образована у складу са прописима из области просвете, и за дете које остварује додатак за помоћ и негу другог лица, а које не користи услуге смештаја, износи 6.623,76 динара,
за дете које испуњава услове за увећање по више основа, износи 7.948,49 динара.
Који су још услови
Приходи нису једини услов за остваривање права на дечји додатак.
Закон о финансијској подршци породици са децом прописује да ово право може да се оствари под усовом да „подносилац захтева, односно чланови његове породице, не поседују новчана и друга ликвидна средства (остварена продајом непокретности, акције, обвезнице и друге хартије од вредности и сл.) у вредности већој од износа две просечне нето зараде по запосленом.
Ако имају новца у износу већем од две просечне нето зараде, право на дечји додатак не може да се оствари „за период сразмеран броју месеци који се добија дељењем укупног износа тих средстава са просечном нето зарадом по запосленом у Републици Србији“.
Постоји још ограничења: подносилац захтева за дечји додатак не сме да поседује непокретности било у Србији, било у иностранству. Исто важи и за чланове породице подносиоца захтева.
Овде постоји изузетак – право на дечји додатак ће ипак имати, ако не поседују непокретности ни у Србији, ни у иностранству, „осим стамбеног простора у коме породица живи, а који не може бити већи од собе по члану домаћинства увећан за још једну собу“.
Може да има и другу непокретност – у Србији или ван ње – али не веће површине од 20 квадрата (у идеалном делу)…
Све услове за исплату дечјег додатка прочитајте у Закону о финансијској пдорши породици са децом.
Како су неки постојећи корисници изгубили право
Влада Републике Србије усвојила је 11. септембра 2025. на седници Одлуку о редовном повећању минималне цене рада у износу од 371 динар по радном часу која се примењује од 1. јануара 2026.
То значи да се минимална зарада у Србији ове године креће од 59.360 динара за месеце са најмањим бројем радних сати (фебруар) до 68.264 (јул, децембар).
Ако је реч о четворочланој породици, где један члан ради за минималац, то значи да се приход „по глави“ креће од најмање 14.840 динара (у фебруару, који има свега 160 радних сати) до 17.066 динара (у јулу и децембру који имају највећи број радних сати – 184). Јасно је да и најнижи овогодишњи минималац, подељен „по глави“ четровочлане породице, доводи до премашивања цензуса за остваривање права за дечји додатак, који је тренутно на нивоу од 13.247,48 динара.
Уколико би се он повећао, као што најављује министарка, на 18.000 динара, то значи да у нашем примеру родитељ који приходује „сме“ да има плату до 72.000 динара, а да се не изгуби право на дечји додатак.
Шта ће бити са претходним периодом, од јануара откако је минималац увећан, па до дана када се усвоји измењена уредба са вишим цензусом – није појашњено.
Shutterstock/freevideophotoagency
Даниела Илић Красић Н1
Аутор:
