Рачун Института за воћарство Чачак блокиран је у износу од око шест милиона динара од стране Министарства пољопривреде, сазнаје портал Нова.рс. Према нашим информацијама, проблем је настао због пројекта који је рађен за време бившег директора те научне установе Милана Лукића, који је сада на челу Инстистута „Јосиф Панчић“ у Београду. Како сазнајемо, спорни пројекат о земљишту је водила Лукићева блиска сарадница, др Мира Милинковић, он је одлучивао о ангажованим истраживачима и хонорарима, а на задати циљ пројекта није одговорено, због чега је чачански Институт блокиран.
Наша редакција позвала је новог директора научне установе у Чачку, др Дарка Јевремовића који је потврдио наша сазнања.
„Рачун је блокиран у износу од шест милиона динара, а крив је Институт“, рекао је он. На наше конкретно питање да ли ће неко од радника сносити личну одговорност, ко је био у изради пројекта, актуелни директор одговара да му је најпрече да превасходно изађе из ситуације у којој се ова институција налази.
„Био сам у Министарству пољопривреде дан након што је наступила блокада. Они остају при томе да морамо вратити новац и никакве информације немамо више око тога“, каже Јевремовић.
Према његовим речима, у време израде подухвата, Милан Лукић је био на челу Института за воћарство Чачак, а истраживачи те установе су радили пројекат. Јевремовића смо питали да ли је он требало да исконтролише рад својих учесника у пројекту, он одговара да је вероватно тако.
ПГР енигма и за директора Јевремовића
Истовремено је, према сазнањима Нова.рс од увођења вишестраначја Институт је постајао расадник политичких кадрова и активиста, а пословање се сводило на продају и препродају садница. Било је ту још идеја, да се рецимо неки инвеститори дочепају парцела за изградњу пословног и стамбеног простора или да се Институт исели, а његова зграда претвори у резиденцијални простор градоначелника и Градске скупштине.
Сад већ бивши директор Института, Милан Лукић пропустио је да, као члан Градског већа на седници одржаној 12. децембра 2018. године, када је усвојен Предлог измене и допуне плана детаљне регулације „Центар“ у Чачку, упозори градоначелника и Градско веће да је још 2001. године донета Одлука да Центар за воћарство и виноградарство (тадашњи назив Института) у Чачку буде споменик културе.
То је значило да су под заштиту државе стављени управна зграда, остали објекти и комплетно земљиште Института, те да урбанистички акт којим је локална власт у Чачку планирала да од Института одузме земљиште на ком планира изградњу будућег затвореног базена, није у складу са законом.
Од 2018. године ништа се није дешавало, осим што је дошло до промене на челној функцији у Институту, а градска власт остала и даље у намери да изгради базен на планираној локацији.
Градски челници су у циљу реализације ове намере приступили процедури измене Плана генералне регулације „Трбушани – Љубић“ и мање-више скривено од јавности објавила оглас на сајту Града Чачка којим Градска управа за урбанизам обавештава јавност да ће измене и допуне поменутог акта бити на јавном увиду у просторијама те управе сваког радног дана од 8-14 сати, уз присусутво представника стручне службе и на сајту града.
Термин јавног увида био је од 25. марта до 25. априла ове године, а седниоца Комисије за планове, на којој ће бити разматране примедбе физичких и правних лица пристигле током јавног увида, биће одржана 16. маја. Како је оглашено раду Комисије моћи ће да присуствују само они који су поднели примедбе у писаном облику током трајања јавног увида.
Зашто је овај акт, који има 136 страница и фото прилоге, важан за Институт и какве везе Институт има са генералном регулацијом Трбушана и Љубића?
Наиме, у Уводу акта наводи се да је израда Измена и допуна плана генералне регулације настала: ради прилагођавања Плана новој дигитализованој катастарској подлози добијеној од Републичког Геодетског Завода, службе за Катастар непокретности Чачак, а да је претходни ПГР урађен на геореференцираној и скенираној катастарској подлози.
Из ове рогобатне административне формулације може се закључити само једно – намера није да се измене и допуне ПГР раде само због пребацивања акта са геореференциране и скениране на дигитализовану подлогу, јер ко би од заинтересованих физичких и правних лица имао примедбе да се нешто са једне препише на другу подлогу.
Још индикативније је да се као правни основ за израду измена и допуна ПГР Трбушани – Љубић наводи Одлука о изради Измена и допуна овог ПГР из 2018. године. А као плански основ наводи се ГУП Града Чачка из 2013. године.
То све, по свему судећи, указује на експедитивност у раду градске урбанистичке службе којој требају 4 године да поступи по Одлуци, а за то што ради узима као основно полазиште акт стар 9 година.
У питању је ипак намера да се нешто у ПГР мења. Да подсетимо, Генералним урбанистичким планом (ГУП) Чачка дате су претежне намене површина, генералне трасе и коридори саобраћајне и комуналне инфраструктуре и усмеравајући услови уређења и грађења који ће се даље разрађивати у шест Планова генералне регулације (ПГР) на колико подручја је град подељен, а ови ПГР ће се још детаљније разрађивати Детаљним урбанистичким плановима (ДУП), на начин да сваки нижи акт извире из вишег акта и мора се придржавати решења које садржи виши акт. У централном делу подручја које обухвата ПГР Трбушани – Љубић, уз улице Александра Савића и Савковића косу, налази се комплекс огледног добра Института за воћарство.
У оквиру ове локације још шездесетих година прошлог века Институт је основао сопствени расадник за стварање и одржавање садног материјала воћака. У Изменама и допунама ПГР-а у Зони 5 се наводи: Урбанистичка зона 5 чини простор који је превасходно намењен за науку – Институт за воћарство.
Самим тим и Урбанистичка целина 5.1 намењена је за науку, али следећи наводно смернице ГУП-а Чачак из 2013. године, планери сада предлажу измештање лабораторије и огледних функција из најужег градског центра (читај садашњег дворишта Института у улици Краља Петра И), на локацију постојећих огледних поља у Љубићу. Гле чуда и локација будућег затвореног базена је управо на делу дворишта Института од управне зграде ка средњој Техничкој и ОШ „Вука Караџић“ где су огледни засади.
Измештање такође опција
Урбанисти сада предлажу да се у делу огледних парцела Института у Љубићу планира и „изградња објеката у функцији научно-истраживачких капацитета Института (лабораторије, администрација и сви пратећи садржаји намењени за даљи развој установе), а да главни репрезентативни објекат Института и даље остане на постојећој локацији у граду“.
Суштински, то би значило да на садашњој локацији у центру града остану директор Института, његова секретарица, а сви научни истраживачи, остало особље и администрација установе оду у Љубић, тамо где буду огледна поља и лабораторије.
Прилично нејасно на коју локацију се мисли, ону у Љубићу или ону у центру града, урбанисти предлажу да се „у овој целини могу градити и стамбени објекти као смештајни капацитети за научне раднике, у циљу поспешивања развоја науке“.
Према досадашњем вишедеценијском искуству научни радници у Институту требе да процене да ли је ово заиста намера „да се стамбеном градњом поспешује развој науке“ или већ толико пута виђена тактика „превођења жедних преко воде“.
И да ли је намера стамбена градња за научне раднике у Љубићу или ослобађање локација инвеститорима за профитабилну градњу станова за тржиште у садашњем дворишту Института. Директора Дарка Јевремовића смо питали да ли је коинциденција да се истовремно подударе блокада рачуна и период подношења жалби на предлог измене ПГР града Чачка и који су наредни кораци, а он одговара:
„Не знам, све је могуће. Оно што је неопходно је да нађемо новац. Радници ће бити у проблему, јер су то огромна средства. Требаће нам пуно времена да решимо те тешкоће. Чак се и ја осећам кривим, иако нисам био директор за време израде тог пројекта“, закључио је Јевремовић, напомињући да, ипак, иза пројекта стоји институција.
Љубица Сокић Нова
