Министарство одбране је на свом сајту објавило извештаје комисија за утврђивање узрока несреће хеликоптера код Сурчина у којој је страдало седам особа.
У извештају стручне комисије коју је формирао командант РВиПВО у закљчку се наводи да одговорност за несрећу сноси посада, али се на више места понавља да је посада била под притиском да изврши задатак и слети на алтернативно место, као и да је прекршена процедура у издавању наређења.
Извештаји су објављени пошто је Министарство одбране тражило и добило сагласност Вишег јавног тужиоца да то учини.
Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је раније данас да је за пад војног хеликоптера, 13. марта када је погинуло седам особа, примарно одговорна посада.
Тужилаштво у саопштењу наводи да је, према почетним сазнањима, примарна одговорност на члановима посаде, да постоје основи сумње да део одговорности сноси и један број активних припадника Војске Србије, те да има и индиција за евентуалну одговорност одређеног броја цивилних лица.
осада је највероватније доживела просторну дезоријентацију као последицу замора, емоционалне пренапрегнутости и компромитованом функцијом пажње, услед чега не успева да
одреди положај ваздухоплова у простору помоћу инструмената. Присуство алкохола код вође посаде и летача техничара појачава претходне манифестације, закључила је комисија.
У извештају, објављеном вечерас на сајту Министарства одбране, друга комисија, која је испитивала основне узроке пада, констатовала је да су метеоролошки услови били при полетању испод метеоролошког мимимума за облачност, а при слетању, у 22:30, и испод метеоролошког минимума за видљивост.
Вођа летелице мајор Омер Мехић је био оспособљен и у тренажи за летење у сложеним метеоролошким условима и дању и ноћу, док други пилот, капетан Милован Ђукарић није био ни оспособљен ни у тренажи за летење у сложеним метеоролошким условима ноћу.
Према налазу комисије, у време припреме за извршење задатка, у 19:30 часова, база облака на аеродрому у
Батајници била је испод прописаног метеоролошког минимума за хеликоптер Ми-17 и пилота прве категорије оспособљеноцти, какав је био Мехић, а иста ситуација била је и у време полетања, у 20:15 часова.
У време предвиђеног слетања, у 22:00 часа, база облака на аеродромима „Никола Тесла“ и Батајница била је испод прописаног метеоролошког минимума за хеликоптер Ми-17 и пилота прве категорије.
При доношењу закључака о метеоролошким условима, комисија није располагала нормативним документима којима је прописана могућност извршавања задатка при вредностима мањим од датих.
Комисија у извештају наводи да је задатак дао министар одбране Братислав Гашић, који је у 19:26 часова позвао
команданта 204. Ваздухопловне бригаде бригадног генерала Предрага Бандића, који је у то време био на годишњем одмору, а он је потом позвао дежурну хеликоптерску екипу и дежурног оперативног те јединице.
„Након почетне анализе метео услова, расположивих ресурса и могућег стања на месту слетања (Бандић) извештава министра одбране да постоје минимални метеоролошки услови за извршење задатка“, наводи се у извештају.
Остаје нејасно како је могуће да Бандић, иако је утврђено да су метеоролошки услови били испод минимума, доноси одлуку да су они изнад минимума.
Бандић потом, након додатних консултација са вођом посаде Мехићем и „разраде алтернатива за извршење задатка, извештава министра одбране да су успостављени и технички услови за превожење пацијента из Рашке и прима наређење за извршење задатка.
Комисија није могла да дође до податка да ли је посада хеликоптера располагала прогнозираним метеоролошким подацима 30 минута пре и после предвиђеног времена слетања.
Дежурни диспечер оперативног центра РВиПВО обавестио је свог руководиоца да је кроз систем прошла најава и пријава лета по маршрути аеродром Батајница – стадион у Рашки где је хеликоптер требало да прихвати пацијента и медицинску екипу, и у повратку Рашка – Бањички вис (ВМА), а потом до
Батајнице.
Из те најаве се види да пилот хеликоптера није могао сам да доноси одлуку да ли це слетети у Крагујевац, Краљево или Београд.
Након преузимања бебе и медицинског особља, лет од Рашке према Београду одвијао се без проблема, а хеликоптер је сво време праћен путем радио везе и на радарима.
У време лета до Београда, руководилац Оперативног центра РВиПВО извршио је процену развоја метеоролошке ситуације и уз консултацију са Бандићем закључено је да слетање буде на аеродром „Никола Тесла“ уместо на хелиодром ВМА.
Због сложених метеоролошких услова на аеродрому „Никола Тесла“, контрола лета је упутила хеликоптер на процедуру за прецизно инструментално слетање, које је први пут завршено
неуспешно око 22:10 часова.
Посада доноси одлуку да изврши продужавање по процердури неуспешног прилаза у 22:20 часова, извршава поновни, други прилаз, који је прецизно извршен изнад полетно слетне стазе.
У 22:30:48 часова контрола лета саопштава посади: „Имате још једну миљу, 2 км до прага 30, слободно снижавање даље, а затим у 22:31:10 даје инструкцију: И курс 300“.
Вођа посаде у 22:31:19 часова преко радио везе јавља: „Поново ја не видим писту, имам проблем, немам видљив контакт, морам у пењање“.
Контрола летења аеродрома „Никола Тесла“ у 22:31:24 часова саопштава: „Изнад писте сте сада, можете се задржати, лебдење изнад писте, јавите се ако је угледате испод вас
јер тачно сте на прагу 30″.
Вођа посаде у 22:31:38 часова саопштава: „Па не видим је, имам 140 метара“ и у 22:32:03 часова саопштава: „Идемо у пењање“, што је било и последње јављање посаде.
Контрола летења у 22:32:10 даје инстреукцију хеликоптеру да настави у курсу 180 и да ће бити векторисање за стазу 12, а од 22:32:35 покушава у више наврата да успостави радио и
радарски контакт са хеликоптером, али безуспешно.
Комисија је закључила да је дошло до одређених пропуста у реализацији прописаних процедура током извршења задатка, као и да постоје елементи одговорности војне организације у припреми и извршењу задатка, али да они нису непосредно проузроковали несрећу.
Хеликоптер је, како је утврђено, био исправан, али примопредаја дужности и припрема посаде која је имала удес
13. марта нису евидентиране у прописаним евиденцијама.
Комисија за основно испитивање удеса, коју је формирао командант РВиПВО генерал-мајор Ранко Живак, утврдила је, на основу узетих изјава и допунских испитивања, да су се тога
дана два члана дежурне посаде, Мехић и заставник Небојша
Драјић од 17:00 до 19:45 налазили ван аеродрома.
Према том извештају, Бандић у 19:38 мобилним телефоном ступа у контакт са Мехићем и упознаје га са могућим задатком у рејону Ушћа код Рашке, размењује основне податке о метео
ситуацији, након чега Мехић сугерише да се задатак може обавити са хеликоптером Ми-17, који има одговарајућу посаду, а не са Ми-8, који је у служби трагања и спасавања.
Бандић позива Гашића у 19:45 часова и саопштава му да постоје технички услови за извршење задатка, али га и
упознаје да на тај начин није испоштована стандардна оперативна процедура за употребу хеликоптера за задатке треће мисије војске.
Министар одбране на то одговара да је ургентно и да се крене на задатак.
Потом Бандић мобилним телефоном зове Мехића и даје му коначне информације да је место слетања касарна у Рашки и да крене са покретањем летелице, а дозволу ће добити путем
радио везе са аеродромском контролом летења на Батајници.
Бандић позива у 19:59 часова руководећег оперативног дежурног тима РВиПВО, упознаје га са задатком и тражи да се извести Оперативни центар система одбране (Генералштаба),
јер није испоштована стандардна процедуре за извршење
задатка, што он и чини одмах након завршетка разговора.
Хеликоптер је за Рашку полетео у 20:12 часова, а одатле за Београд у 21:10, где након јављања прилазној контроли добија информацију да се очекује њихово слетање на
аердором „Никола Тесла“.
Посада им саопштава да им је одредиште из плана лета ВМА, добија одговор да иду на сурчински аеродром, али посада и даље инсистира на слетању на хелиодрому ВМА и тражи
податкео метео-ситуацији.
Након добијених инфорамција посада саопштава да ће због видљивости имати проблема да слети на Бањички вис (ВМА) и да би ишао на слетање по инструменталном летном систему нас аеродром Батајница, након чега би прелетео на Бањички вис.
Контрола му саопштава да настави према Београду, а посада поново каже да наставља директно према Бањичком вису и да ће, уколико буде имао услове, обавити визуелно слетање, а
ако нема да иде по инструменталном лету до Батајнице, а после на Бањички вис.
Контролор лета посади саопштава да је комплетан прихват бебе организован на аеродрому „Никола Тесла“, а посада потврђује и тражи инструкцију за слетање на сурчински аеродром.
Извештај комисије потом даје све техничке детаље тих последњих тренутака лета хеликоптера, и оцењује да посада непосредно пред пад није била свесна свог положаја у простору, не очитава положај хеликоптера, води конверзацију са торњем и јавља „91, идемо у пењање“.
Хеликоптер удара у земљу и први контакт са земљом је носном ногом, а затим лопатицама носећег ротора, долази до распадања летелице на путањи од 108 метара и погибије путника и чланова посаде.
Комисија, поред оцене да одговорност за удес сноси вођа посаде Мехић, а део и други пилот и летач техничар у кабини, закључује да део одговорности сноси и генерал Бандић због пропуста у планирању и организацији лета, као и Оперативни центар РВиПВО, из истог разлога.
Оспособљеност и тренажа посаде, метео ситуација, могућности ваздухоплова у датим условима и обезбеђење слетишта нису били у складу са одлуком за овако сложен задатак, као и правилима, прописима, упутствима и наређењима која регулишу летење и употребу снага за хитно реаговање“, закључила је
комисија.
(agencije)
