Министарство Синише Малог угасило рачуне свим факултетима, уводи нови систем: Декани на опрезу

1765798738-1644412347-зграда-ректоратаФото-филип-краинцаницнова-рс-1-сцалед-тгзззу-1024x683

Централизовани систем Министарства финансија (СПИРИ) преузео је контролу над свим приходима факултета од 1. јануара, тако да су рачуни високошколских установа у Србији угашени и замењени новим, државним. Саговорници Нова.рс истичу да ће време показати да ли је овај систем добар потез власти или је само још један вид притисака на академску заједницу.

Факултети свих универзитета у Србији добили су 12. децембра допис из Министарства финансија да до краја године морају да угасе све рачуне на које су им до сада уплаћивана средства за научне пројекте.

Речено им је да ће од 1. јануара 2026. године сва плаћања обављати преко „рачуна извршења буџета Републике Србије“ у оквиру информационог система СПИРИ, што је изазвало негодовање једног дела академске заједнице која сматра да ће тиме бити нарушена аутономија универзитета.

Ипак, примена СПИРИ-ја почела је 5. јануара, а како Нова.рс сазнаје, рачуни и подрачуни свих факултета су угашени, док су им отворени нови.

Декан Хемијског факултета проф. др Горан Роглић потврдио је ову информацију за Нова.рс.

„Угашени су нам сви подрачуни, а отворени су евиденциони рачуни за сваки пројекат и по мом скромном мишљењу, како ми се бар за сада чини, то не би требало да претерано утиче на функционисање факултета. Функционалност коју смо имали на подрачунима би требало да буде сачувана. Да ли ће то заиста бити, знаћемо у наредном периоду“, каже у разговору за Нова.рс декан Роглић.

Средства која су постојала на рачунима факултета, пренета су преко евиденционих рачуна и док не буде реализвана прва транскација, рано је говорити о функционисању СПИРИ-ја.

„У овом моменту Хемијски факултет бавио се само платама запослених и трудили смо се да тај фајл прође. Сви остали фајлови за плаћање следе нам наредних дана, када ћемо видети како ће радити. Пре краја јануара док не будемо тестирали та плаћања како функционишу, јако је тешко рећи. Још увек смо са плаћањима у ‘тест систему’ у ком то као функционише, а како ће бити у реалном систему, док не почнемо да радимо, не знамо“, каже Роглић.

Рачуни Трезора Министарства финансија
Саговорник Нове наглашава да су нови рачуни у оквиру Управе за Трезор при Министарству финансија, као што су били и раније.

„И наши рачуни су били у Трезору, нико од нас није имао рачун у банци. Разлика је само што на овај нов начин Министарство другачије гледа приходе факултета и извршење буџета, има бољи увид у то. Раније су морали да прегледају све подрачуне, док се сада сва средства сливају на једно место, а ми ради наше евиденције, то радим кроз евиденционе рачуне“.

Напомиње да на многа питања у вези функционисања новог програма и даље немају одговоре, али да је евидентна подршка Управе за трезор.

„Подршка је била коректна, одговарали су брзо на наша питања, тако да се надам да неће бити никаквих проблема“.

Аутномија универзитета
На питање да ли ће овим бити нарушена аутономија универзитета, декан Роглић одговара да у овом моменту не може да суди о томе.

„Не могу сада да судим у којој мери ће нам бити нарушена аутономија. Ако будемо имали могућност да своја сопствена средства трошимо као и до сада, мислим да нам неће бити нарушена“, каже он.

Гашењем рачуна факултета, укинути су и позиви на број које су уписивали студенти како би извршили уплате за одређене намене, било да је то школарина, пријава испита или друге обавезе према факултету.

Све промене и уходавање са новим системом пролазе и запослени у рачуноводству, што је један од разлога зашто су представници Универзитета тражили дужи прелазни рок.

„Ми смо тражили делимично одлагање система како бисмо сви били припремљени на најбољи могући начин за улазак у систем и то је тренутно и највећи највећи проблем – недовољна обука запослених у рачуноводству за имплементацију СПИРИ система. Запослени су махом препуштени сами себи, а срећа наша је да је Универзитет остварио умрежавање на свим нивоима, тако да било ко, уколико пронађе неко решење, истог момента обавештава своје колеге и захваљујући томе смо успевали да се довијамо пар дана пре уласка у СПИРИ систем“, објашњава саговорник Нова.рс.

Професорка из Новог Сада: Непотпуно информација
Миона Радин Сабадос са Филозофског факултета у Новом Саду каже за Нова.рс да на сајту Министарства финансија стоје пропаганде информације о новом програму СПИРИ, те да ће тек пракса показати како ће све функционисати.

„Факултети су имали рачуне као предузећа, као правна лица. Данас је прошао обрачун зараде и рачун са ког је уплаћено, пише да је Трезор. То су заправо пропаганде информације које стоје на сајту Министарства и нико не зна шта ће бити. Идеја је да се све новчане транскације било које врсте обављају унутар тог система“, наводи она.

Посебно забрињава то што пословање неко контролише пре него што се те трансакције обаве, каже она.

„За износе веће од 100.000 динара тражиће да се поднесе захтев који ће неко негде у некој централи одобрити. Оно што и сви замерају, односно предвиђају то је да ће настати проблем када у току дана буде хиљаде трансакција. Ко ће то да ради, не знамо, нити нам је саопштено. Нема податка ко су људи и колико је тих који би требало тиме да се баве у централи, чак ни који сектор у Министарству финансија ће се тачно овим бавити, тако да то остаје да се види. Проблем настаје када су у питању пројекти, на који начин ће се то третирати и како ће се то решавати,. Све је, као што видите, под знаком питања“, истиче професорка.

Фото:Филип Краинчанић/Нова.рс; Весна Лалић/Нова.рс; Н1; промо лого; хуттерстоцк Дмyтро Фурман

Сања Радовановић    НОва

Аутор: