Почетна » Министарство: Зашто се дозвољени ниво афлатоксина у млеку не спушта ове године

Министарство: Зашто се дозвољени ниво афлатоксина у млеку не спушта ове године

од Други Пишу
0 коментар

Стручни Савет за безбедност хране је пратећи моделе предвиђања појаве афлатоксина у наредном периоду, тренутну климатску ситуацију и стање на пољима кукуруза, а водећи рачуна о здрављу људи и животиња, донео одлуку да постојећи максимално дозвољени ниво афлатоксина од 0,25 микрограма по килограму остане на снази до 30. новембра 2023. године, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

У министарству истичу да су, током низа година произвођачи и прерађивачи млека, фитосанитарна и ветеринарска инспекција предузимали мере у циљу смањења узрока појаве афлатоксина, „најпре у кукурузу, а затим последично у храни за животиње и млеку“, те да се ниво овог контаминента смањивао сваке године.

„Пратећи трендове, резултате испитивања кукуруза, хране за животиње и сировог млека, а у сталној комуникацији са службама Министарства здравља, постепено се и законски уводи оштрији критеријум за афлатоксин, па је тренутна важећа вредност 0,25 микрограма по килограму“, наводи се у саопштењу.

Подсећа се да је Србија у процесу усаглашавања са ЕУ стандардима.

„Како би се размотрило питање да ли поставити као важећи критеријум ЕУ или до одређеног времена продужити наведени критеријум у Правилнику, приликом доношења одлуке о остајању на снази прописаног нивоа афлатоксина разматрани су резултати бројних домаћих и европских испитивања. Максимално дозвољене количине афлатоксина М1 у сировом млеку од 30. новембра 2022. године остају по старом, односно износе 0,25 микрограма по килограму. ЕУ стандард од 0,05 микрограма по килограму није и светски, те се процењује да две трећине светске популације користи референтну границу од 0,5 микрограма по килограму – између осталих и САД, Кина, Јапан, Индија… И сама ЕУ има различите границе када је у питању ниво афлатоксина у свежем млеку и у сиревима“, наводи Министарство пољопривреде.

У министаству истичу да се предузима појачана контрола кукуруза, као и хране за животиње и млека.

„А сировинске службе млекара су почеле са поделом абсорбената (зеолит) као додатак исхрани крава, а у циљу снижавања нивоа афлатоксина“, закључује се у саопштењу Министарства пољопривреде.

Подсетимо, дозвољени ниво афлатоксина у млеку на тржишту Србије требало је да се од 1. децембра ове године, са 0,25 спусти на европске границе од максималних 0,05 микрограма по литру, предвиђено је Правилником о максималним концентрацијама одређених контаминената у храни усвојеним још прошле године. Међутим, као што је портал Н1 већ писао, изменама правилника усвојеним прошле недеље враћање границе ове канцерогене материје на европски максимални ниво одложено је за 1. децембар 2023. године.

Прошлу недељу је обележила и одлука Агенције за храну и ветерину Северне Македоније, која је у петак, 18. новембра, повукла са тржишта Имлеков „Баланс јогурт“, у паковању од 1кг због, како се наводи – „послате количине производа који није намењен македонском тржишту и има недоследну концентрацију афлатоксина према македонским прописима и представља потенцијални ризик по здравље људи“.

Афлатоксин, иначе, у млеко стиже преко кукуруза који се користи као компонента сточне хране – „производи“ га буђ. Често се јавља као последица суше. Афлатоксин спада у канцерогене материје.

Н1 Београд

Можда ти се свиди

Оставите коментар

five × three =