На младима свет остаје, а ако остаје на таквима као што је Лана Вирц, чланица Тениског клуба “Спартак” из Суботице, можемо са сигурношћу да кажемо да је пред српским тенисом светла будућност.
Лана Вирц ће ове године прославити 15. рођендан, а иза себе већ има око 40 трофеја са домаћих и међународних такмичења, те се потпуно заслужено налази на првом месту тениске ранг листе у Србији за играчице до 16 година.
Њен последњи наступ на Отвореном првенству Београда, турниру прве категорије за играчице до 16 година, мало је рећи да није прошао не запажено, јер не само да се у родни град вратила са пехаром, већ је до њега стигла без да препусти један сет колегиницама с друге стране мреже.
“Ја то прво уопште нисам ни регистровала, док нисам видела да сам освојила турнир без изгубљеног сета”, прича своје утиске ова млада тенисерка.
“Није ми то толико било важно, јер некад више волим да победим у три тешка сета, него у два лака. Лепши је осећај, јер сте јако дуго играле, обе сте се бориле и на крају, ти победиш. Један меч на ‘Спартаку’ на Међународном турниру до 14 година у четвртфиналу сам играла против једне Украјинке четири и по сата и на крају сам победила, па је онда стварно било лепо”, каже Лана.
Заљубивши се у бели спорт на “прво гледање”, Лана је на тениски терен први пут закорачила са пет година, од када је чланица Тениског клуба “Спартак” из Суботице.
“Гледала сам тенис на телевизији и свидело ми се. Онда сам отишла на неколико тренинга и наставила сам да идем и од тада нисам престала”, задовољно ће Лана.
А да је пред њом испуњена каријера, могло се наслутити након наступа на првом турниру у Кикинди 2016. године, када је освојила прво место и до сада, како каже, по величини највећи трофеј у својој колекцији.
Након овог, полицу у кући полако су почели да попуњавају пехари и са осталих такмичења, а прошле године је по први пут заиграла и за репрезентацију Србије, са којом је на Европском првенству освојила друго место, а на Светском првенству четврто место за играчице до 16 година.
“Било је јако лепо играти за репрезентацију, зато што сам играла са јако добрим играчицама Теодором Костић и Миом Ристић, која је освојила појединачно Европско првенство те године. Другачије је, јер имаш осећај да ако изгубиш, да су због тебе изгубили и, наравно, већи је притисак, али се некако смирим и покушам себи да објасним да нисам крива и да ако изгубим, свако може да изгуби некад”, каже наша саговорница.
Управо је спорт научио Лану како да се носи са поразом, јер док је била млађа, каже да јој је тешко падао, док је данас туга због изгубљеног меча брзо прође и може да се врати својим обавезама без тешкоћа.
“Навикнеш кад изгубиш да не треба да се предаш, него да наставиш још више да радиш”, истиче Лана.
“Мислим да је спорт важан да се тренира и због здравља и, наравно, ако волиш, јер спортом стичеш јако добру дисциплину. Ја сам дисциплинована, од пете године сваки дан идем на тренинг и никад их не пропуштам”, додаје.
Ту дисциплину промењује и на терену, јер се фокусира на то да што боље игра и увиди слабе тачке својих ривалки.
“Најважнија је глава, односно психа, и физичка спрема. Некад има неких ствари које могу да те избаце из такта, на пример, да је лопта била у ауту, а судија пресуди да је била у терену или да те противник провоцира. Свашта нешто може да буде, зато је важно бити стабилан”, наглашава млада тенисерка.
Ипак, Лана не заборавља ни да се, како и сама каже, “игра по терену”, због чега њен стил красе волеји, кратке лопте и чести изласци на мрежу.
Како објашњава, некада више воли да брже заврши поен, него да држи дуге размене, а то не би могла без добре технике.
“Можда је најтеже савладати технику, јер ако немаш добру технику, неће ти ни ударци бити добри, а можеш и да се повредиш ако ти није добра техника. Јако је незгодно, јер ако два милиметра помериш захват, све се поквари и не буде више као што је било”, каже Лана.
Иако су повреде саставни део спота, Лана каже да је до сада, на срећу, имала само лакше повреде, а једна ју је задесила на турниру, у сред игре.
“Повредила сам се прошле године у јуну на међународном турниру у финалу, истегла сам мишић на стомаку и то је била половина другог сета. Тај сет сам изгубила, а трећи сет сам морала да сервирам одоздо и то звучи као да је лако сервирати и да противници лако враћају, али јако зарежем лопту и та лопта кад оскочи, она скрене и противницама је то тешко да врате”, објашњава Лана како се тада снашла.
“Највише волим да играм против некога против кога још нисам играла. Имам већи притисак када играм против некога против кога сам већ играла, кога на пример стално побеђујем и онда имам притисак да ћу да изгубим. Али, то све буде пре меча, а кад кренеш да играш, све буде лакше, онда се и тај притисак смањи и буде добро”, каже наша саговорница.
Као и сви спортисти, Лана има своје узоре, а осим нашег најбољег тенисера Новака Ђоковића, угледа се и на Роџера Федерера због његовог стила игре и јер “и он воли тако мало да се игра по терену”.
“Ја бих, наравно, волела да играм на Гренд слемовима и да освојим један, али бих волела да будем у топ 50 на WТА ранг листи”, поделила је своје амбиције Лана.
У погледу међународне сцене, Лана се тренутно налази на 40. месту на европској тениској ранг листи за играчице до 16 година, а у будућности би волела да заигра на више међународних турнира.
“Циљ ми је за ову годину да уђем у топ 10 на европској ранг листи и можда да играм завршни мастерс у Монте Карлу који могу да играју само најбољих осам у Европи. На тој листи за Монте Карло сам тренутно друга и надам се да ћу остати на тој ранг листи”, каже Лана.
Лана ће ове године завршити основну школу, а жеља јој је да у септембру упише спортски смер у Гимназији “Светозар Марковић”, како би могла још више да се посвети тенису.
Спортисткиња године
Због постигнутих резултата у прошлој години, Лана Вирц је проглашена за најбољу спортисткињу Суботице у 2022. години, у категорији јуниора.
“То је јако леп успех за мене. У Суботици има јако пуно добрих спортиста и лепо је бити изабран за такву награду”, каже Лана.
Ако не тенис, онда фудбал
“Волим сваки спорт, али да не тренирам тенис, тренирала бих фудбал. Подјенако волим фудбал као тенис и од малена сам увек играла фудбал са татом”, каже Лана Вирц.
Foto: J. Patarčić/Danas
Јулијана Патарчић Данас
