Ниједна вест није вредна ваше главе, нити повреде.
Чињеница да сте повређени је само то: постали сте илустрација шире приче, која пак вреди тачно онолико времена колико је публици потребно да је чује/види/прочита и оде да кува боранију за ручак.
Повређени нисте од користи ни себи ни фирми.
Ако фирма нема пара да вас опреми онда то морате сами, јер о вама се ради.
Грађевински/рударски шлемови су одлични. Искрено препоручујем један за протесте какви су ових дана у Београду. Никаква пара, а инвестиција у сопствену главу, која је сложићете се, скупља од шлема.
Једнако ваља и бициклистички шлем. Метните их у ранац док не крене да пада озго…
Никада не долазите на овакве и сличне догађаје у шорцевима и јапанкама. То је већ пола пута до ургентног центра.
Не носите синтетичку одећу, ако крену Молотовљеви коктели, већ вишеслојну памучну (теже се пали, а лакше гаси), носите боце са водом за испирање лица.
Гас маска је идеална, свака друга помаже донекле. Боље ју је имати него немати, посебно због вируса. Обичне ХТЗ наочаре су такође корисне из очигледних разлога.
Опрему носите правилно или је немојте носити уопште јер од ње у том случају нема ама никакве користи.
Обележите се јасно. Полиција ће барем 5 додатних секунди оклевати пре но што примени силу против јасно обележеног новинара (видљив је – шефовима вероватно не треба скандал, а индивидуалном полицајцу -10% од плате по казни) што је довољно да се побегне ван домета пендрека.
То међутим у непријатељски настројеној маси одмаже, тако да – играјте на уво…
Ако полиција наменски напада новинаре – прслук се скине и баци. Ионако кошта колико паклица бољих цигарета.
Ако вас нападају демонстранти – приђите ближе полицији, пробајте да прођете кроз кордон, тражите заштиту – обично помогну, осим ако не раде заједно у ком случају изађите на ободе масе.
Жути прслук на коме маркером најдебљим словима напишете ПРЕСС је сасвим довољан. Легитимацију носите око врата или тако да је лако можете дохватити.
Најавите се полицији, на почетку, покажите легитимацију. “Добар дан, ја сам новинар/фотограф/сниматељ – где да станем да вам не сметам?” Ако су љубазни – послушајте, лакше њима, лакше вама. Станите где вам кажу или ако су нељубазни и не сарађују, направите неку безбедну дистанцу.
Кордони су увек на некој удаљености и раде по наређењу, њихово кретање се може предвидети. Маса углавном не.
Колико гледате у хоризонталној равни, гледајте и горе – одозго падају цигле, сузавци, итд..
Текстописци не морају да приђу као фотографи или сниматељи. Никакве потребе нема да се налазите између кордона и масе. Реченица “Полиција је употребила сузавац и пендреке да растера масу” је иста и за Славију и Главну пошту и Карабурму али уз њу мора да стоји и зашто се то дешава – шта је шира слика.
Научите шта је Хамер, а шта Ландровер, а шта БОВ, ко их користи, кад и зашто, симболе јединица, научите полицијску опрему; ако знате шта су изнели, знате шта ће радити.
Једнако научите својства на пример сузавца – да ли је ЦС или пеппер спраy… када се и зашто користи коњица, шта је вод, а шта ескадрон, да водени топови често користе воду са неким иритирајућим агенсом, а да млаз може да озбиљно повреди… запамтите где су полицајци или цивили са две-три-четири мотороле или телефона (некоме вероватно командују) – гледајте шта раде (ако позивају старешине водова нешто ће се убрзо десити).
Научите да разликујете полицију у цивилу или агенте провокаторе (јасно се виде ако знате карактер масе), једнако и оне који су из других разлога дошли да направе проблем/преотму протест. Одмакните се јер можете да будете прва мета.
Понесите резервни телефон, неки најјефтинији, глупо је остати без могућности да јавите ургентне ствари, каблове, батерије, блок, оловку.
Дођите на догађај сат времена раније и обиђите целу област пар блокова около, проверите где је полиција и куда можете да се брзо удаљите.
Полиција то вероватно све зна много пре вас али је глупо да се нађете заробљени.
За јављања уживо – смирите се – што није лако ако сте под адреналином али то је ваш посао.
Нема дреке. Смислите шта ћете да кажете у једној минути. Мислите на језик.
Направите ливе позицију мало подаље од најгоре гужве. Ако немате асистента – репортер гледа шта је сниматељу иза леђа и обратно. Ако га имате – асистент то ради за све у екипи.
Не трчите током јављања: реците шта имате, па се померите, видите шта се дешава, па се укључите поново. Узгред, ТВ јесте слика догађаја, а не репортера у кадру.
Погледајте онај снимак хапшења екипе ЦНН на протесту у Америци ономад. Књишки пример како треба радити.
Аутор је новинар
Александар Васовић
