Млечни дампинг у Србији: Једино код нас пролази шкарт
Србија попије годишње око 1,3 милијарде литара млека, колико приближно износи и годишња производња. Ипак, током 2025. године увезли смо око 19.000 тона свежег млека и млечних производа и 4.200 тона млека у праху. Зашто увозимо, ако нам не треба?
Просечан становник Србије попије и поједе годишње око 200 литара млечних производа, подаци су Републичког завода за статистику, па целој Србији треба око 1,3 милијарде литара млека и павлаке годишње. Српски млекари годишње испоруче око 100.000 литара више. По овој рачуници, Србија не би ни требало да увози млеко.
„Одговор на питање, зашто увозимо млеко ако можемо да прозведемо довољно свог, једноставан је – у питању је дампинг“, објашњава за „Време“ професорка Пољопривредног факултета у Београду Наталија Богданов. „То значи да трговци купују из иностранства више прерађеног млека по јефтинијој цени него што је то у земљи.“
Због оваквог стања на муци су пољопривредници у Србији, који већ данима траже помоћ државе и блокирају саобраћајнице. Држава за то не хаје и одговара – увредама и понижавањима.
У Србији могу да пласирају шта хоће
Дампинг донекле подразумева и непоштен начин пословања. Иностраним продавцима, каже Богданов, посебно погодује ситуација на српским царинама, јер се ништа не контролише. Тако, додаје професорка, многима иде на руку да пласирају млечне производе сумњивог квалитета по нижим ценама у нашој земљи него што би их продавали у својој. Додатни објективни разлог за увоз млека јесте што под ове бројке потпадају и сиреви, а поједине врсте Србија једноставно не прави. Није мали ни српски извоз млека, који је лане био око 500.000 литара, према подацима Привредне коморе Србије.
Драган Станојевић са Пољопривредног факултета у Београду каже да на однос увоза и извоза пуно утиче тржишна основа и да велики препродавци и произвођачи готовог производа гледају да уштеде где год могу, али и да додатно зараде.
„Уколико је откупна цена млека свуда у Европи пала, требало би и да у радњама имамо нижу цену крајњег производа, али тог појефтињења нема или је оно минимално“, објашњава Станојевић. „На крају остају да испаштају мали произвођачи.“
Колико увозимо
Званична статистика говори да Србија годишње увезе најмање 200.000 литара млека и павлаке, као и 40.000 литара млека у праху, а поједини познаваоци кажу да су увозне бројке доста веће због једноставног разлога: зато што Србија не ради контролу на царинама.
Србија највише млека увози из Босне и Херцеговине, махом јер Имлек тамо има своје погоне. Тако је укупно 60.026 литара увезено у 2025. години за четири милиона евра. Из Словеније смо увезли 40.000 литара.
Озлоглашено млеко у праху
Највише млека у праху стигло је у Србију из Белорусије – 1.350 тона, показују подаци званичне статистике. Након рекордног увоза млека у праху 2022. године, када је у земљу ушло 70.077 тона, 2024. и 2025. године увоз се смањује.
Белорусија има једну од највиших стопа потрошње млека и млечних производа по глави становника на свету. Њени становници пију и до 300 килограма млека годишње. Као водећи извозник, земља производи огромне вишкове, а домаћа потрошња је висока због традиције производње млека, али и због приступачности производа – односно због цене.
Млеко у праху, само по себи, није неквалитетно, уколико се увози за производњу слаткиша. Ипак, многи пољопривредници у Србији тврде да се увозно млеко у праху користи да се од њега добија и производ који се продаје – као свеже млеко.
Foto: Tanjug/Zoran Žestić
Марија Л. Јанковић Време
Аутор:
