Могу ли грађани да туже државу и траже накнаду штете због удара „звучног топа“?

drzavagradjaniodstetatuzbazvucni top
Други Пишу
март 24, 2025

0 коментара

12 мин читања
51

Прошло је више од недељу дана од великог протеста у Београду, који је прекинут након што је нешто уплашило окупљене и произвело панику у Улици краља Милана.

Сумња се да је на грађане испаљен звучни удар из неког соничног оружја, чија употреба је у Србији забрањена. И док власт, доста неуспешно, покушава да негира да се било шта од наведеног догодило, до сада је откривено да полиција поседује звучне топове под називом ЛРАД 450XЛ, за које је прво тврдила да их уопште не поседује, па да их има али да стоје у магацинима, да би на крају Данас открио да су уређаји ипак монтирани на полицијским возилима, као и да су та возила била на улицама Београда.

Оно што се још увек не зна је ко је употребио сонично оружје и са ког места, јер је наша редакција открила само то да су ови уређаји у употреби, али не и да је из њих деловано ка грађанима.

Саговорници Данаса кажу да је на грађане сигурно дејствовано неким соничним оружјем, јер томе у прилог иду видео снимци који су доступни јавности, али и сведочења као и повреде људи који су осетили звучни удар.

Требјешанин: Терористички акт државе, последице могле бити катастрофалне
Професор психологије Жарко Требјешанин за Данас каже да за њега нема сумње да је над грађанима употребљено неко сонично оружје, а да су последице могле бити фаталне.

„Ствара се лажна дилема да ли је уопште нешто било или није, тј. спинује се да људи лажу и измишљају да се нешто десило, што је нетачно и може се оспорити на основу врло јасних емпиријских података“, каже Требјешанин.

Он наводи да као што нико од нас није видео атом нити фисију атома, али смо видели ужасне последице тога (атомска бомба), тако се ни у овом случају не ради о томе шта је неко видео већ какве је последице на људе оставила употреба соничног оружја.

„Власт жели да представи да тога није било, што је невероватно. Врло јасно се види на снимку да је то невероватном брзином прошло, затим изјаве сведока који описују доживљај. Нико не би могао да лажира онакво понашање људи на снимку, чак и да данима вежба са статистима и то са пар стотина, а не са неколико хиљада колико их је било у Улици краља Милана. Немогуће је да се толико људи у истом тренутку окрене према извору и почиње да бежи, да би затим стали како је то што је испаљено протутњало“, наводи професор.

Још једна врло битна ствар, према речима Требјешанина, која доказује да је употребљен звучни топ, јесу последице које је овај удар оставио на људе који су томе били изложени као што је зујање у ушима, губитак равнотеже, падање у несвест, главобоље, мучнина…

„То није нешто што може да се симулира. Дакле, ако имамо последице, а на видео снимцима се чује необичан звук, онда ја не знам како може да се говори о томе да ли се нешто десило или није. Уосталом то да је звуком деловано већ потврдили људи којима је то струка“, каже Требјешанин.

Захваљујући сплету срећних околности немамо катастрофалне последице
Наш саговорник, коме је једна од специјалности психологија масе, објашњава како је овај догађај могао да има много веће и трагичније последице од оних које су наступиле током самог протеста.

„Замислите да неки људи, рецимо на стадиону, који се налазе на горњим трибинама, нагло крену напред и почну да руше испред себе. Ту долази до домино ефекта. Такву ситуацију смо могли да имамо и на Славији, да неки људи под притиском тог звучног удара нагло почињу да беже, што је даље могло да се пренесе и на периферне делове догађаја који нису били под директним ударом“, наводи Требјешанин.

Он сматра да само захваљујући прибраношћу људи у том тренутку данас немамо несагледиве последице.

„Срећа је па људи који су били на протесту нису склони паници и нису плашљиви, јер да јесу не би ни долазили на овакав скуп. Још једна срећна околност је да је била у питању равна улица. Замислите шта би се догодило да је тај звучни топ испаљен у Кнеза Милоша, а да је ту било пуно људи. Та улица је стрма и приликом наглог бежања низ такав терен људи не би могли тако лако да се зауставе, и ко зна шта би се тада догодило“, објашњава Требјешанин.

Он сматра да је 15. марта на делу био државни тероризам и да овај догађај мора добити судски епилог.

„Не употребљавам ту реч олако (државни тероризам). Ако имате употребу средства полицијске принуде, она морају да буду ограничена и да реше неки проблем. Чим се то реши, са употребом мора да се престане. Друго, легално средство принуде мора бити усмерено на групу која прави нереде“, каже он.

Психолог сматра да је до државног тероризма дошло управо јер ни један од наведених предуслова за примену средстава принуде није био испуњен.

„Једна од одлика тероризма је неселективна употреба силе. Терористи бирају за нападе јавна места где се налази много људи, не бирајући ко се ту налазе и шта ради. Смисао тероризма јесте да изазове масовни страх и панику, а исти такав „модус операнди“ смо имали и на протесту, само што је у овом случају страшно то што је такве методе држава применила над сопственим грађанима“, закључује Требјешанин.

Ступар: Грађани имају право да туже државу
Горан Ступар, адвокат и некадашњи шеф групе за крвне и сексуалне деликте ПУ Нови Сад, каже за Данас да постоје основи сумње да је 15. марта на протесту у Београду према грађанима употребљен звучни топ и саветује грађане, који су били изложени дејству истог, на који начин да потраже своја права.

„Предлажем да се сви грађани, који су били изложени штетном дејству овог оруђа и који су имали било какве тегобе, обрате лекарима како би се конставале повреде или друге тегобе. Верујем да ће се у наредном периоду прибавити неспорни докази да је дошло до употребе направе која је довела до последица код већег броја људи, након чега ће они имати право да туже Републику Србију и кроз парнични поступак остварити право на накнаду штете“, каже Ступар.

Он додаје да је потребно да својим адвокатима саопште податке о лицима која би могла да буду сведоци у овим судским поступцима и да обезбеде медицинску документацију након извршених прегледа код лекара.

„У међувремену ће се вероватно прибавити и мишљење судских вештака одговарајуће струке који би на основу видео записа и сведочења присутних грађана могли да дају мишљење да ли се у конкретном случају радило о употреби „звучног топа“ или неког другог акустичног уређаја“, указује адвокат.

Он се осврнуо и на незаконитост употребе ваздушног топа према грађанима, уколико је употребљен од стране безбедносних служби.

„Постојећим Законом о полицији таква врста средства принуде није прописана, а чак и да јесте, у датом моменту ни у ком случају нису били испуњени услови за његову употребу, јер грађани нису ни на који начин угрозили јавни ред и мир, нису извршили ниједно кривично дело, нити су својим понашањем створили услове да се према њима употреби било које средство принуде“, закључује Ступар.

foto (BETAPHOTO/MUP SRBIJE)

Угљеша Бокић   Данас

 

Последње