У Београду, у једној основној школи, једна наставница разредне наставе коју ћемо звати учитељица, хтела је да идуће суботе организује посету Педагошком музеју за своје четвртаке, и о томе обавестила родитеље.
Објашњавала им је како ће с децом стићи од школе до музеја, наводила им којим улицама ће се кретати и које ће линије градског превоза користити. На средини табле не написала реч „РУТА“, као наслов, и затим записивала називе улица, прелазе обезбеђене семафором, па чак и трасу градског аутобуса.
Родитељи су били за, и осим неколико пошалица на тему „не интересује њих музеј“, и једног питања „да ли је то онај музеј на коме пише Ратко Младић“, других реакција није било.
Две-три маме су после родитељског отишле у оближњи кафић да проћаскају. Главна тема им је била, природно, учитељица. Нису биле задовољне бледилом њеног лица јер „морала би да користи пудер“, избором средње школе за свог сина, а највише су се задржале на њеном речнику.
Конкретно, засметала им је реч „рута“. Осим за наслов онога што је записивала на табли, учитељица је, ако је веровати поменутим мамама, у свом излагању најмање још десетак пута употребила ту реч.
Маме су се сложиле да та реч може негативно да утиче на њихову децу.
Рута је, наиме, реч која се ових дана често помиње у контексту Еуропрајда, а оне знају да сугестија има чудну моћ, да може свашта да иницира, па и сексуално опредељење њихове деце. Једна од њих чак зна да је сестра њене најбоље другарице постала лезбејка само зато што се њен отац понашао према њој као да је мушко.
Маме су закључиле да морају одмах да реагују, не би ли од своје деце уклониле надолазећу опасност.
Прво су анализирале проблем. Да ли је учитељица лезбејка? Није, има мужа и дете. Да ли је она ауторитет з њихову децу. Јесте, воле је, и често цитирају. Зашто учитељица користи реч из речника Еуропрајда? Зато што је подложна утицајима. Ти утицаји нису позитивни, већ на против, они су негативни по њихову децу. И то вишеструко: потичу са Запада, против су породице, па самим тим и против друштва.
Одлучиле су да директору школе и Министарству просвете пошаљу иницијативу којом предлажу да се на нивоу државе оформи комисија која ће контролисати речник и све остало чиме просветни радници утичу на формирање личности својих ученика.
А до тада, прво ће упозорити и остале родитеље на учитељицу, а затим ће о томе поразговарати и са њом и упозорити је да убудуће пази шта прича.
Протагонисткиње ове приче, има их четири, су у касним тридесетим годинама, факултетски су образоване, и добро ситуиране.
