Убиства Славка Ћурувије и Милана Пантића и даље некажњена, нема пресуде ни пет година после паљења куће Милана Јовановића. Истовремено расту притисци институција, новинари су мета за одстрел како медија под патронатом власти тако и самих политичара. У тој атмосфери новинари не могу безбедно да раде свој посао у интересу јавности, рекла је директорка Славко Ћурувија фондације Ивана Стевановић поводом Дана некажњивости за злочине против новинара
На конференцији поводом Међународног дана борбе против некажњивости злочина над новинарима, у организацији Славко Ћурувија фондације (СЋФ), Независног удружења новинара Србије (НУНС) и Мисије Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији (ОЕБС), позван је Апелациони суд у Београду да објави правоснажну пресуду оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије.
Извршна директорка СЋФ Ивана Стевановић подсетила је да коначна пресуда за убиство Ћурувије још није објављена, да из тужилаштва и суда стижу „лоши сигнали“ да је пресуда ослобађајућа, али се чека „прави тренутак“ за њено објављивање.
„Осми је месец од завршетка претреса пред Апелационим судом за убиство Славка Ћурувије. Чињеница је да имамо потврду од пре више месеци да је коначна одлука донета. Очигледно је да се бира тренутак у коме ће та одлука бити објављена и да добијамо јако лоше сигнале из Тужилаштва, што додатно узнемирава и урушава поверење у правосудни систем. Ми позивамо суд да што пре објави ову одлуку и заврши са овом агонијом”, навела је Ивана Стевановић.
Она је подсетила и да се више од две деценије чека да Тужилаштво за организовани криминал подигне оптужницу за убиство дописника Вечерњих новости из Јагодине Милана Пантића, као и да скоро пет година од злочина нема правоснажне пресуде за паљење куће новинара Милана Јовановића.
Стевановић је упозорила да истовремено расту притисци институција, да су новинари мета за одстрел не само медија који су под патронатом власти, већ и самих политичара, и да у тој атмосфери новинари не могу безбедно да раде свој посао у интересу јавности.
Јавни тужилац Бранко Стаменковић није желео да коментарише изрицање пресуде у случају убиства Славка Ћурувије рекавши да би то био притисак на суд, али је истакао да је тужилаштво кроз оптужницу, доказе и цео судски поступак показало какав је његов став о овом случају.
Амерички амбасадор Кристофер Хил је у изјави новинарима подсетио да судски поступак за убиство Славка Ћурувије траје осам и по година.
„Не желим да улазим у поступање суда, али могу да кажем да је важно да видимо да је у овом случају правда задовољена“, рекао је Хил.
Анке Конрад, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији, нагласила је да новинари доприносе транспарентности друштва и стимулишу размене мишљења. „Због тога пречесто плаћају превелику цену. Када злочини против новинара остају некажњени, то шаље лошу поруку за основе слободног друштва, слободу медија и демократију. Борба против некажњивости злочина над новинарима захтева напоре и власти, и друштва, и медијских радника, и међународне заједнице”, нагласила је Конрад.
Анке Конрад, амбасадорка Савезне Републике Немачке у Србији
Амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату такође је позвао суд да објави коначну пресуду за убиство Ћурувије, назвавши тај случај системским и институционалним. „Некажњивост злочина против новинара, осим што провоцира нове нападе – подрива владавину права. Грађани у Србији имају ниско поверење у правосуђе и у том смислу је пресуда за убиство Ћурувије још значајнија. Исто тако је важно доћи до правде за новинаре Милана Пантића и Даду Вујасиновић, на чије случајеве се изгледа заборавило“, казао је Брату.
Амбасадор Мисије ОЕБС-а у Србији Јан Брату такође је позвао суд да објави коначну пресуду за убиство Ћурувије, назвавши тај случај системским и институционалним. „Некажњивост злочина против новинара, осим што провоцира нове нападе – подрива владавину права. Грађани у Србији имају ниско поверење у правосуђе и у том смислу је пресуда за убиство Ћурувије још значајнија. Исто тако је важно доћи до правде за новинаре Милана Пантића и Даду Вујасиновић, на чије случајеве се изгледа заборавило“, казао је Брату.
Стрепња остаје и када напади престану
На конференцији су представљени резултати годишњег Извештаја о заштити слободе говора у правосудном систему Србије.
Према речима Наташе Јовановић из СЋФ, највећи број кривичних дела против новинара извршен је путем интернета. Она је упозорила да је то веома опасно јер се „насиље лако прелива из виртуелне у реалну сферу“.
Марија Бабић из Независног удружења новинара Србије објаснила је да најчешће те претње немају никакве везе са садржајем текстова које новинари пишу, већ се напада личност новинара и медиј за који он ради.
СЋФ је од јануара ове године наставила да прати како таблоиди на својим сајтовима представљају критичке медије. Даница Ђокић, која ради овај мониторинг, истакла је да су сви текстови у којима се помињу критички медији негативно интонирани.
„Читаве редакције означене су као непријатељи Србије, страни плаћеници који релативизују злочине над Србима и не воле Србију“, казала је Ђокић.
Такав третман и оркестрирана хајка на новинаре има трајне последице не само на њих већ и на чланове њихових породица, показало је истраживање комуниколога Чедомира Маркова и психолошкиње Ане Ђорђевић из Института за филозофију и друштвену теорију, који су утицај говора мржње на новинаре истраживали уз помоћ Славко Ћурувија фондације
Обављен је низ дубинских интервјуа са новинарима и новинаркама и неки од њих су истакли да је то био први пут да са неким отворено разговарају о својим емоцијама и последицама које је насиље преко интернета на њих оставило.
„Новинари су нам рекли да они и кад претње престану осећају стрепњу која трепери. То их омета у свакодневном животу, али не само њих, него и њихове најближе. Једна новинарка нам је испричала да је њено дете изненада почело да мокри у кревет. Један новинар испричао нам је да му је станодавац изненада отказао стан, а његов отац добио отказ и да је уверен да то има везе са његовим новинарским ангажманом. Другом новинару десило се да је прећено његовим родитељима да ће бити убијени“, испричала је Ана Ђорђевић, која је уочила и да је говор мржње према новинаркама најчешће обележен мизогинијом и сексизмом.
СЛАПП: Малтретирање и исцрпљивање медија
Ана Здравковић, докторанткиња Правног факултета у Београду, упозорила је на пораст броја СЛАПП тужби.
„Код ове врсте тужби, тужилац улази у спор да би малтретирао и исцрпео туженог. Тужбени захтев је углавном неубедљив и неоснован, али се захтева висока одштета, а из тога проистичу више судске таксе“, објаснила је Здравковић.
Тужилац код ове врсте спорова жели да застраши новинаре, ограничи слободу изражавања и подстакне аутоцензуру.
Здравковић је нагласила да регулисање СЛАПП тужби неће бити лако, али „што пре почнемо, имаћемо више времена да нађемо праве механизме“.
СЛАПП тужбе су једна врста злоупотребе суда, додаје Здравковић и објашњава да и судови против тога треба да се боре заједно са новинарима.
Адвокатица Круна Савовић је указала и на то да је у судским споровима који се воде због угрожавања безбедности новинара тешко утврдити ко је налогодавац.
Вида Петровић Шкеро, судија Врховног суда Србије у пензији, навела је неколико препорука.
„Треба увести специјализована судска већа за тужбе против медија како би се повећала ефикасност. Медији који крше права других и Кодекс новинара не би требало да добијају јавни новац на медијским конкурсима“, закључила је Петровић Шкеро.
Foto: Danica Đokić / Slavko Ćuruvija fondacija
Јелена Чоловић
