Колико је субспецијалиста по глави становника у Србији, зашто наша земља има мање од 10 дечјих ортопедских хирурга, колико имамо педијатара, зашто прегледи трају 10 уместо 30 минута и зашто је и даље на снази Правилник из 2006. који одређује број кревета на клиникама, али и особља на одељењима, одговори су за којима трагамо и подаци који нас занимају од државних институција, каже за Нова.рс др Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије, који је реаговао на резултате истраживања Републичког завода за статистику (РЗС), који показују да је у нашој земљи, однос лекара пацијената у просеку један према 339.
Према подацима РЗС у Србији тренутно ради 20.186 лекара, 1.533 стоматолога и 1.395 фармацеута, а број становника на једног лекара износи 339, док на једну болничку постељу иде чак 160 пацијената.
“У Правилнику о обављању здравствене делатности из 2006. пише на колико становника иде колико лекара, као и број кревета у одређеној установи. Од те године до данас ситуација у нашој земљи се драстично променила и свима је јасно да нам је хитно потребан нови Правилник. Сигуран сам да ако би се после овог новог пописа ускладио Правилник, препоручене цифре биле би далеко веће за све категорије. Показало се и током пандемије да су оне земље које су имале већи број лекара и интензивне неге по глави становника, много успешније збринуле оболеле. Показатељи су Италија и Немачка, где је Италија прошла катастрофално”, каже др Панић.
Оно што је РЗС требало да објави је број субспецијалиста по глави становника, наглашава он.
“Колико имамо субспецијалиста кардиолога, нефролога, хирурга, педијатара, дечјих хирурга, било би лепо да нам неко да тај преглед. То су подаци који људе занимају, а ове цифре које су изнели су уопштене и оне су најмање лоше у односу на све оно што у Заводу знају, али не смеју да објаве. Нигде не пише да је број специјалиста и субспецијалиста далеко мањи него што би требало да буде, а старосна структура кадрова је таква да ће многи ускоро отићи у пензију, а нема ко да их замени. Број здравствених радника, првенствено лекара није ни близу адекватан. Они који су били најшколованији су отишли из земље. Такође, различит број картона, пацијената имају лекари опште праксе, као и специјалисти. У дому здравља један лекар не би смео да иде на више од 2.500 картона. На клиникама рецимо радиолог обавља посао за све, и за примарне и за секундарне установе, он има много више посла и пацијената од неких других колега. Тако је и у свим гранама медицине, не раде сви исто и немају сви исти број пацијената”, објашњава др Панић.
У Србији је осетан недостатак педијатара, па неки од њих имају у току смене и до 50 најмађих пацијената.
“У периодима када владају стомачни и респираторни вируси, грип, ковид, алергије, у једној смени буде и 40, чак и 50 малишана и то је заиста страшно. Немамо довољно времена за сваки преглед, требало би да издвојимо бар 20 минута до пола сата по детету, али када су велике гужве то је неизводљиво, па једва да имамо и 10 минута за пацијента”, каже др Милена Ђорђевић, педијатар.
Такође, узнемирујућа је чињеница да је због пандемије коронавируса, која је десетковала лекаре, преглед код специјалисте у Србији са 30 минута скраћен тродупло, а уместо 35 пацијената у смени, колико би требало да их буде, у чекаоницама је 50, а понекад и преко 100 људи, који чекају једног доктора.
“Још 2006. године установљен је норматив по којем специјалиста неурологије треба да прегледа 120 пацијената месечно, што оставља 11 минута по болеснику. Норма се односила на рад у примарној здравственој заштити где је лекар свакодневно распоређен за амбулантни рад. Ова пракса је у болничким условима немогућа, посебно је била у време пандемије, кад је велики број колега био распоређен у ковид болнице или су били на боловању. Са пацијентом, после упознавања са тегобама и прегледа, морамо и да поразговарамо, пропишемо терапију, откуцамо извештај, а све то за 11 минута колико нам је остављено у амбулантном дану када је прописано да примимо 30 пацијената, не рачунајући хитне случајеве. Из домова здравља неуролози су повучени пре девет година, па све услуге пружају лекари у клинички-болничким центрима“, објашњава за Нова.рс др Анђела Гавриловић, неуролог.
У региону, наиме, није ништа боља ситуација, Црној Гори, Босни и Херцеговини недостаје на хиљаде лекара, а у Хрватској су недавно штрајковали због дефицита у породичној медицини, јер само 2.187 лекара породичне медицине, у овој суседној земљи, брине о чак 3,66 милиона осигураника.
Foto: Zoran Stojičić
Ана Марковић Нова
