Од 1.302 мала насеља, у којима живи мање од 100 становника, две трећине њих – 819 је у јужној и источној Србији, а највише их је у Пчињској области – 208 и Топличкој – 164. Према подацима Пописа 2022. године чак 16 села на југу земље нема ни једног становника, док је исто толико места са само једним житељем, пишу „Јужне вести“.
Да се са југа и истока све више људи исељава, а мала места “празне” и “гасе” показују и резултати Пописа објављени у публикацији “Становништво у малим насељима” Републичког завода за статистику.
Тако у Београдском региону нема ниједног насеља са мање од 100 житеља, док је највећи број њих у Пчињском, Топличком, Пиротском, Рашком и Јабланичком округу, наводе „Јужне вести“.
У анализи удела малих насеља у укупном броју насеља по општинама/градовима, посебно се истиче Црна Трава, у којој су 22 од укупно 25 насеља (88%) класификована као популационо мала. Слично се примећује и у општинама Куршумлија, Димитровград и Трговиште, где више од 80% насеља има 100 и мање становника – наводи се у публикацији.
Места са мање од 20 житеља највише има на територији Куршумлије (36), Прокупља (34), Димитровграда (27), Новог Пазара (27) и Сјенице (19 насеља).
Један од најозбиљнијих показатеља демографске кризе у насеобинском систему Републике Србије представљају такозване полупустоши, односно насеља са 10 и мање становника. Највише их је у Региону Јужне и Источне Србије – истиче се у публикацији.
На основу података Пописа из 2022. године, 21 насеље у Србији има по једног становника, од којих су 16 на југу – Мрковица (Лесковац), Лесковица (Бабушница), Доња Глама (Бела Паланка), Било, Бољев Дол и Петачинци (Димитровград), Велика Лукања (Пирот), Гумериште и Ћурковица (Врање), Корбул (Врањска Бања); Рајчевце (Трговиште), Жалица и Парада (Куршумлија) и Доња Бејашница, Пестиш и Широке Њиве (Прокупље).
Попис је регистровао и 24 демографски угашена насеља, од којих је 16 у општинама на југу земље, где је Пчињска област најизраженији пример, са пет насеља – Неговац (Бујановац), Честелин (Врање), Гаре (Прешево), Колуница (Сурдулица) и Думбија (Трговиште).
У Пиротској области четири места нема сталне становнике – Верзар и Прача у општини Димитровград, Горњи Рињ (Бела Паланка) и Басара (Пирот). У Јабланичкој области то су насеља Јаворје (Власотинце), Виље Коло (Лесковац) и Острозуб (Црна Трава), док су у Топличкој области угашена насеља Ргаје (Прокупље), Тачевац и Вукојевац (Куршумлија), а у Нишавској области регистровано је само једно угашено насеље – Голешница (општина Алексинац).
На подручју Прокупља 34 места нема децу млађу од 15 година
Закључак у публикацији Завода за статистику је и да је све више малих насеља у којима нема деце млађе од 15 година. Највише њих је у Књажевцу (39), Прокупљу (34), Куршумлији (31) и Димитровграду (30).
Углавном, показују подаци, у местима са мање од 100 мештана живе старији. Просечна старост у малим насељима на југу и истоку је 57 година, а она која су у пограничним крајевима имају изузетно велику старост становништа.
Неки од екстремних примера укључују насеља као што су Бански Дол (Димитровград); Алдина Река и Дејановац (Књажевац); Планиница и Мирковци (Пирот); Рајчевце (Трговиште); Раков Дол (Бабушница) и Гумериште (Врање), где просечна старост становништва премашује чак 80 година, а у неким случајевима достиже и 87,5 година – истиче се у публикацији.
Резултати демографских трендова, како се наводи, указују на то да ће до 2052. године још око 40 насеља остати без становника, а уколико се трендови наставе, до краја 21. века, број угашених насеља могао би прећи 1.000, што представља четвртину укупног броја насеља у Србији.
Shutterstock/Dalibor Ogrizović/Ilustracija
