Начелница Одељења за попис Републичког завода за статистику Љиљана Дјордјевић изјавила је за београдски лист, да ће „приликом наредног пописа становништва мушкарци по први пут после ко зна колико времена одговорити на питање колико имају деце“, као и да је до уврштавања овог питања за попис становништва дошло на иницијативу Центра за демографска истраживања Института друштвених наука, како би се добио увид у то колико деце имају мушкарци у одредјеним старосним групама.
„Приликом пробног пописа становништва који је одржан у априлу (2019. године) први пут смо питали мушкарце колико имају деце и добили занимљив податак да половина жена од 30 до 34 година у Србији већ има једно дете, док трећина мушкараца те доби нема наследника. Ово је значајан податак у демографском смислу јер показује да мушкарци одлажу родитељство за касније године живота. Подаци говоре да се у овом моменту просечан мушкарац у Србији венчава у 34. години а жена четири године раније“, казала је Дјордјевић.
Последњи попис становништва показао је да је свега 45,8 одсто Београдјана измедју 30 и 34 године изашло пред матичара, а по подацима тог пописа у главном граду има 6.026 више жена него мушкараца старости од 30 до 39 година.
„И док статистичари у шали истичу да мушкарце до сада нису питали за број деце али убудуће хоће јер они не представљају сасвим сигуран извор података о броју малишана, генетичари Института за судску медицину кажу да сваки трећи мушкарац који проверава своју претпоставку о очинству из њихове ДНК лабораторије излази разочаран јер је добио црно на бело да није тата детету за које је мислио да је створио“, наводи „Политика“.
Резултати генетичких истраживања која су радјена у развијеним земљама западне Европе сведоче да између два и 12 процената деце у популацији носе погрешно презиме.
