„Живимо три године у мраку, заборавили смо како изгледа кувано јело, купамо се мокрим пешкирима које грејемо на радијатору а сада можемо да останемо и без стана. Више пута сам размишљао да бацим сестру кроз прозор и па да убијем себе“. Овако почиње мучну исповест Милутин Јојић (59) који са тешко болесном сестром Славицом (55) живи без струје у стану у Улици Париске комуне. Да све буде горе на врат су добили и извршитеље!
Струја им је искључена због дуга од 80.000 динара али им је недавно на врата закуцао и извршитељ због дуга за комуналије од 250.000 динара па страхују да ће завршити на улици. Славица је после можданог удара неспособна за рад и док је Мулутин већ годинама без посла.
Милутин Јојић каже да му дође да се убије
– Кад су нам искључили струју хтео сам да умрем. Више пута ми је од тада падало на памет да убијем и сестру и себе. Ја не радим, она је шлогирана и не може сама да се стара о себи. Седимо тако у мраку. Упалимо свећу колико да јој намажем нешто на хлеб да поједе. Немамо ни за свеће. Преживљавамо од социјалне помоћи која укупно износи 14.000 динара – јада се Милутин.
Немају ни за свеће
Славици је после можданог удара одузета једна страна тела па је доста везана за кревет.
– Ноћи без светла су дуге и страшне. Тешко ми падају, никако ми није… Доживела сам 2013. године мождани удар а у стану без струје ни чај не могу да скувам. Купамо се тако што мокре пешкире ставимо на радијатор да се мало угреју, бришемо се влажним марамицама – прича болесна жена.
Купатило у мраку купају се влажним пешкирима
У децембру им је извршитељ пописао и то мало старих и неупотребљивих ствари које имају. Ни после две аукције није било заинтересованих да их откупе. Страх се увукао у Јојиће – изгубиће стан!
Извршитељ пописао стари замрзивач
– Пописао нам је извршитељ покварени замрзивач који не ради, ТВ од пре 30 година, ове старе ормаре. Ако изгубимо стан, завршићемо на улици. Нема нам живота. Људи сањају о великим стварима, о путовањима, а ми само да опет имамо струју и да останемо у свом стану. Само када бих имао било какав посао да плаћам трошкове и издржавам сестру, све би било другачиј. Али посла за мене нема – шири руке беспомоћно Милутин.
У Центру за социјални рад кажу да је Славица до децембра месеца примала и 9.000 динара по основу туђе неге и помоћи, али да јој је одлуком комисије фонда ПИО укинута, јер је након прегледа утврђено да јој се стање побољшало. Једини извор прихода им је социјална помоћ.
Мрак на улазу у стан Јојића
– Славица прима новчану социјалну помоћ од 1. септембра 2014.године која је утврђена у неограниченом трајању јер је неспособна за рад. Истим решењем је обухваћен и њен брат а укупно примају око 13.500 динара. Управо смо добили обавештење да је општина Медијана издвојила 30.000 динара из општинског буџета, који ће им бити исплаћени преко центра за социјални рад – каже директор Центра Зоран Јовић.
Милутин каже да ће 30.000 динара које су добили од општине Медијана одмах уплатити за струју а да им се јавио један донатор који ће исплатити преосталих 50.000 дуга.
– Не можемо да дочекамо да поново добијемо струју. Међутим, дуг за комуналије је велики проблем јер можемо да изгубимо стан – каже Милутин.
Б. Јаначковић Блиц