Истрага о четири трговинска ланца, коју је покренула Комисија за заштиту конкуренције, јесте изненађујућа и вероватно изнуђена реакција државе, али и показатељ онога са чиме се потрошачи суочавају кад год оду у продавницу, сматра Зоран Николић из Националне асоцијације потрошача Србије.
Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције покренула је поступак против четири трговинска ланца, због сумње да су договарали цене за 35 производа. У питању су Делез, Универекспорт, Меркатор С и ДИС.
Истовремено, да ли је дошло до картелског удруживања трговаца истражује тужилаштво.
Зоран Николић из Националне асоцијације потрошача Србије каже да се сада види оно што живимо последњих неколико година.
„Све нас је изненадило то што је Комисија уопште реаговала. Хајде само мало да се вратимо уназад. Министарство трговине, односно Влада, прошле године је кроз акцију ‘Боља цена’ заправо реаговало на одређене неправилности на тржишту и покушало мало да ублажи инфлаторни удар. То је био почетак једног сигнала да се нешто озбиљно дешава“, каже он.
Затим је, додаје, у августу ове године Народна банка Србије изашла са невероватним резултатима истраживања – да су марже у трговинским ланцима невероватне.
„И онда смо добили ове јесени поново једну интервенцију Владе кроз ‘Најбољу цену’“, подсећа.
Ипак, истиче да држава никада не би требало да се меша већ да створи реалне економско-тржишне услове за сваког играча.
„Оваква интервенција државе је показатељ да је држава морала овако да реагује, иако јој није било свеједно. Али је то јасан сигнал да на тржишту Србије нешто озбиљно не ваља. И овај поступак Комисије је увелико закаснио. Дакле, тврдим да је Комисија за заштиту конкуренције у последњих неколико година морала квартално да има одређене анализе, одређене резултате и јавност да обавештава о томе“, истиче.
Николић каже да је јасно да трговци треба да зараде, али да мора постојати и поштовање правила конкуренције и заштита потрошача.
„Када дођемо у ситуацију да треба некога да казните, зато што нешто није радио како треба, поставите питање зашто му је допуштено да то ради? Али нема лаког одговора. Подсетио бих да од топ 10 водећих малопродајних европских ланаца – имамо једног јединог овде. А они су присутни у земљама које су мање од нас. И ту нешто поново говори да на тржишту Србије не влада тржишна утакмица и нису иста правила за све“, навео је Николић.
С обзиром да ће све ово, како каже, бити тешко доказати, те да се истовремено одвија и реизбор чланова савета Комисије, сматра да је превише случајности у овом случају.
Шта могу да ураде потрошачи?
„Стално поручујем трговцима – немојте на храни толико зарађивати. Знате колико је тужно када видимо да велика већина становништва купује прехрану на акцијама?“, каже он.
Потрошачи могу и сами да нешто ураде – када чују овакве приче, нека их упамте и сутра добро размисле у коју ће проданицу ући, наводи он.
„Ту се не поставља питање цене. Ми ћемо можда за исти новац купити производ код другога, али ћемо послати јасну поруку, кроз пад промета великих трговина. Хајде, макар мало, заобиђимо оне трговине за које се докаже да су повећале цене. Ово је добра порука за потрошаче.
Упитан о висини маржи у Србији, Николић каже да сматра да на крају увек најмање заради примарни произвођач.
„То су наши пољопривредници, који врло добро знају колико чега морају да уложе, да би на крају продали. Чист пример је, рецимо, млеко. Ми сви знамо колико се литра млека сада плаћа, а литра млека колико је у самој малопродаји. Дакле, ако заиста хоћемо да пошаљемо једну јасну поруку и да огулимо све од почетка до краја, ми морамо изаћи са једном врло простом математиком. Дакле, од примарног произвођача, од сељака морамо сазнати колики пут то млеко прелази и колико ко зарађује“, савезује он.
Shutterestock/Woff
