Почетна » НАЈТАЧНИЈИ КАЛЕНДАР? Да је било по Миланковићу, Божић не бисмо славили данас

НАЈТАЧНИЈИ КАЛЕНДАР? Да је било по Миланковићу, Божић не бисмо славили данас

од admin
0 коментар

Да Срби славе Божић и Српску Нову годину по Милутину Миланковићу, онда би ове празнике обележавали 13 дана раније односно поштујући календар светски познатог геофизичара, климатолога и астронома. Миланковићев календар је најтачнији пошто, за разлику од јулијанског и грегоријанског рачунања времена, касни по један дан тек на сваких 28.800 година.

Након обимног истраживања, чувени српски научник утврдио је да јулијански календар од како је успостављен 325. године у Никеји касни по дан на сваких 128 година. Због тога је на тај календар додао 13 дана. Такође, по Миланковићу сви месеци имају по 30 дана осим фебруара са 28 у простој односно 29 дана у преступној години. Миланковићев календар тачнији је и од грегоријанског рачунања времена који касни дан на сваких 3.280 година. Познати астроном направио је календар на иницијативу васељенског патријарха Милентија ИВ који је 1923. године сматрао да је потребно успоставити ново рачунање времена због великог раскорака у календарима хришћанских цркви.

Da je po Milankoviću, Božić se ne bi slavio danas

– У то време у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца сви празници су се славили по два пута, а и даље је постојала илузија да можемо да живимо једни с другима. Такође, патријарх Милентије и министар вера Љуба Јовановић плашили су се да разлике у календарима могу изазвати културну пометњу, али и довести до привредних губитака због великог броја слободних дана – прича Александар Петровић, професор културне антропологије на Филолошком факултету.

Конгрес у Цариграду

Миланковић је свој календар представио на Свеправославном конгресу 1923. године у Цариграду.

– Он је заправо реформисао модел рачунања времена Максима Трпковића, професора гимназије, који му је био одлична полазна основа. На конгресу у Цариграду најпре је одбачен румунски предлог реформисаног јулијанског календара. Миланковићево решење одмах су прихватили Цариградска, Александријска, Антиохијска, Бугарска и Румунска патријаршија, као и Атинска и Финска архиепископија. Занимљиво да су против били Српска, Јерусалимска и Руска православна црква – истиче Петровић.

Знају се и конкретни разлози због чега Миланковићев календар није “прошао”.

– Јерусалимска православна црква никако није хтела да сви хришћани славе празник истог дана јер не би могли да издрже толики прилив верника из целог света. С друге стране, руска црква је у то време одбијала све реформе патријарха Милентија, док у српској цркви није било консензуса. Такође, конгрес није био легална установа црквеног одлучивања него сабор – објашњава Петровић.

Страх од доминације западне цркве

Данас, пак, постоје двоструки приступи Миланковићевом календару, сматра Петровић.

– С једне стране имамо став да календар треба да буде грађански, а не црквени док, с друге, постоји зазор да ће истоветност датума довести до потпуне доминације западне над источном црквом односно покатоличења великог броја православних хришћана. Западна црква је и овако тренутно финансијски моћнија и бројнија. Због тога православне цркве бране Јулијански календар иако је погрешан – тврди Петровић.

Crkva bi teško prihvatila promene koje bi doneo novi kalendar

Саговорник “Блица” истиче да црква веома тешко прихвата промене какву би сигурно донео нови календар.

– Ако би то прихватила црква би угрозила симболику вере која је вечна. Свака промена релативизује веру. Због тога су црквени људи опрезни у размишљању. Кад донесу одлуку онда нема назад – наглашава Петровић и додаје да су Трпковић и Миланковић усагласили земаљске и небеске циклусе.

Иначе, творац Јулијанског календара је грчки астроном Сосиген на иницијативу Јулија Цезара, па због тога и носи његово име. Цезар је овај календар званично увео 45. године пре нове ере. Грегоријански календар први је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а 1582. године га је прогласио папа Гргур XИИИ по коме је добио име.

Ово су промене које је Миланковић предложио:
– На Јулијански календар треба додати 13 дана који представљају разлику у рачунању времена која се акумилирала од прављења првог календара 325. године у Никеји. – Црквени празници који падају у дане између 1. и 14. октобра, а који су изостављени из календара, славиће се сви 14. октобра, ако надлежни свештеник не предложи другачије. – Сви месеци у години имаће исти број дана. Фебруар ће имати 28 дана у простој години, а 29 дана у преступној. – Постоје две врсте године: проста (непреступна) са 365 дана и преступна са 366 дана. Преступна ће бити свака четврта година, односно она која је дељива са бројем 4 без остатка.

Изузетак од правила по Миланковићу су секуларне (вековне) године:

Секуларне или године столећа (оне које се завршавају са 00 на крају) биће преступне само ако број векова подељен са бројем 9 даје остатак 2 или 6. Другим речима, ако број година подељен са 900 даје остатак 200 или 600, та година ће бити преступна (2000, 2400, 2900, 3300, 3800, итд.). Остале су просте (2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400, 3500, 3600, 3700 итд.).

– Фиксни световни празници задржаће датуме које су имали и до тада.

– Покретни празници зависиће од датума Васкрса. У сагласности са канонским одредбама, Васкрс ће се славити прве недеље после пуног Месеца после пролећне равнодневнице.

– Ускршњи пун Месец биће одређен астрономским прорачуном, који за репер узима меридијан који пролази кроз куполу Христовог храма у светом граду Јерусалиму.

– Васељенски патријарх захтеваће од Петрограда, Атине, Београда и Букурешта да израчунају дугорочну табелу када пада Васкрс и дужни су је дати свим осталим православним црквама.

Божић по јулијанском, а Васкрс по лунарном календару

За разлику од Божића којег католици славе сваког 25. децембра, а православци 7. јануара, Васкрс хришћани не славе одређеног датума.

– То је зато што се Васкрс одређује по лунарном, а не соларном календару. Васкрс сваке године пада уочи јеврејског празника Пасхе односно прве недеље после првог пуног месеца након равнодневнице. Занимљиво, да Грци Божић славе кад и католици, а Васкрс кад и православци – каже Петровић.

М.Ташковић – М.Косановић  Блиц

Можда ти се свиди

Оставите коментар

1 × two =