Психолог и психоаналитичар Александар Контић наводи да су последице свега што се дешава последњих осам месеци на људе „релативно независне“ од исхода. „Траума је увек лично доживљена, за некога је нешто чиста фрустрација, за некога тешка траума. Зависи од тога колико је особа хиперсензитивна и осетљива. Свако треба да процени које су његове менталне моћи да подржи ово или оно“, казао је за Н1.
Контић је дао и савет – ако осећамо нам треба неколико дана да „напунимо батерије“ на летовању, треба да зауставимо осећај кривице што нисмо ту.
Уколико људи имају грижу савест, психолог наводи да „треба да преломимо уколико ставимо себе у дилему, јер нити ћемо допринети, нити ћемо бити на миру на одмору“.
„За ментално здравље је потребно да постоји мање-више дан који могу да предвидим, да институције у којима проводим свакодневне активности раде, да знам да ако дођем на посао, да ћу моћи да се вратим. Када много тога угрожава, оно прави напрезање за ментално здравље, нарочито када тензије у заједници дођу до нивоа где се људи боје да то личи на бојлер који само кува и када нема гаранције за боље сутра“, казао је Контић.
Додао је да су то прилично велики ментални напори, али да се користе различити механизми одбране. „Цена је велика и свака трауматизација је трајна, остаје јако дуго у личности“, додао је.
Говорећи о онима који се противе блокадама, а осећају да све што се дешава није нормално, каже да се таква личност дели на две половине.
„Јако је много енергије која нису спојива потребна да их држи у целини. Ти људи онда постају врло осетљиви и нису ни лаки за околину. Свака минимална фрустрација уме да их уздрма“, додаје.
Психолог наводи да „овде, где су ствари доведене до усијања и где је опасан противник – немате према њему емпатије“.
„Када год се не разговара и када год нема дијалога, та прича иде у све веће заоштравање. Други више није саговорник који мисли другачије него непријатељ мог психолошког баланса“, навео је.
На питање да ли ће они који су били јасно опредељени имати мање последице по ментално здравље у односу на оне који су имали неку врсту амбиваленције, наводи да ће први имати велики бенефит.
„Ако ствари буду ишле тим током, они ће моћи да кажу да су дали свој допринос да и мени и друге буде боље“, казао је.
Контић је истакао и да су млађе генерације „поштеђене осећаја разочарења, издаје, грешке“.
„Они немају баланс скепсе, несигурности и неповерења. Мислим да више верују једни другима него неким ауторитетима које би можда могли и да мало више саслушају“, додао је.
Психолог наводи да ћемо највероватније сви остати са неком траумом.
„Трауму не треба заборавити, то је непријатно искуство које човек зарад одржавања ме здравља потискује, али потискивање је најтрајније сећање и потиснуто се увек враћа“, додао је.
Казао је да реченица „насиље рађа насиље“ у психоанализи има подршку која није филозофска већ истинита, јер многе жртве несвесно касније постају агресори, поготово када су у питању деца.
Foto Printskrin n1
