У српским клиникама готово је немогућа мисија доћи до слободног термина за специјалистички преглед, а лекарима у болницама који могу и желе да раде прековремено, односно додатне амбулантне дане и поподнева како би сви оболели стигли на ред, како кажу, надређени не одобравају. Објашњење је да се “преко договорене норме не иде”, иако овакав накнадни рад не захтева финансијске надокнаде. Лекари кажу да прегледају дупло и тродупло више пацијената него што је заказано, јер већина долази са бланко упутом или само са књижицом, а никога не враћају, па балансирају између операционих сала, интервенција и амбуланте.
“Бране нам да прегледамо пацијенте за које смо уско специјализовани. Примам у амбуланту често људе преко броја термина, јер не могу да их вратим кући само зато што нису могли да закажу, а на одељењу нас је мало, хоспитализовани су приоритет, јер је ионако превише смртности услед болести срца и то у социјално најфрагилнијим групама као што су жене и старији. Ово што пацијенти доживљавају од стране појединца из система је злочин. Управа Клинике за кардиологију УКЦС, никада Вам формално неће забранити да радите додатни дан у амбуланти у простору свог Одељења, ангажујући средњи кадар који је ту већ запослен уз сагласност свог надређеног, већ томе служе назови – администратори који Вам ‘преносе поруке Управе’. То сам доживела још по увођењу ИЗИС (Интегрисани здравствени информациони систем ) квота пре пандемије ковида, а после нам је речено да нема довољно медицинских сестара за поподневни рад”, прича за Нова.рс клин. ассит. др Биљана Парапид, кардиолошкиња Клинике за кардиологију Универзитетског клиничког центра Србије (УКЦС) и интернационални експерт за кардиоваскуларно и репродуктивно здравље жена.
На ову клинику, лекари домова здравља, упућују највећи број срчаних болесника, а хоспитализовани су оболели из целе Србије.
“Иако формалну забрану никада нећете добити, већ неку форму хоризонталног или вертикалног мобинга, јасно је дато до знања да не смем да идем преко квоте, чак ни отварањем термина за најугроженије, а по механизму који сам описала (на свом одељењу, уз сагласност Начелника и добровољно ангажовање средњег кадра), ни за општине за које је УКЦС секундарни ниво ЗЗ. Код мене долазе пацијенти из целог Београда и жале се да не могу да закажу термин. Пацијенти ме редовно питају где могу да ме нађу приватно, јер у УКЦС не могу да закажу. Међутим, не радим нигде приватно и не желим, пацијенти ме могу наћи само у Клиничком центру, због чега ми је потребно још термина и то за групе пацијената којима сам потребна, а не случајним избором уз мањкаву тријажу при заказивањима, јер Вам се не допушта да формирате филтере. Лични анимозитети су недопустиви када је у питању доступност здравствене заштите”, каже др Парапид, која је и почасни W. Процтор Харвеy професор на Медицинском факултету Универзитета у Џорџтауну (Вашингтон, САД) и има више улога у водећа два америчка удружења која се баве подједнако правима и лекара и пацијената.
Докторка је, међутим, и без дозволе прегледала преко норме, што и даље, поносно истиче, ради, јер не жели да враћа пацијенте.
“Ако ми формално отворе осам термина, ја прегледам бар 15 људи. Десило се да ме је 2018. чак једна жена, која је била главни администратор за ИЗИС, пријавила доктору Станковићу да радим преко норме, односно преко броја дозвољених прегледа. То испада као да кршим закон. Нисам мислила да било кога угрожавам на тај начин. Наравно, забрањено ми је, преко те исте особе, термини су затворени, а општине Стари Град, Врачар и Савски Венац нису могле до лекара који их је до тада лечио”, револтирано прича др Парапид.
Она објашњава и да су услови рада на овој Клиници на најнижем нивоу до сада, а осим одласка на усавршавање у Француску и САД, од 2001. године је у сталном радном односу.
“У питању је установа која лечи највећи број пацијената, јер у Србији су кардиоваскуларна обољења узрочник смрти број један. Имате квази-интензивне неге у којима је опрема варијабилног квалитета и поузданости. Немамо ни близу довољно чистача, чистачица, па морамо сами често да чистимо клинику, иако имамо много посла око пацијената. Деси се да у ноћној смени уопште немамо спремачицу, нема ко да избаци ђубре са одељења, јер једина жена која ради има прехладу. У тим ситуацијама, након тешког дежурства са људима оболелим од срца, бришемо подове, бацамо ђубре, мењамо постељине. Када нам је било неопходно кречење одељења, сами смо нашли спонзоре да помогну. Речено нам је да ће овако бити само док се не преселимо у другу кулу, а када тачно, то није познато и нагађања је безброј”, наглашава др Парапид.
О ситуацији на Клиници за кардиологију УКЦ Србије, али и о додатним терминима за амбулантне прегледе, директор ове установе, проф. др Горан Станковић, за Нова.рс тврди да докторка Парапид никада није упутила званичан захтев, нити је исказала жељу за допунским амбулантним радом.
“Такође, начелник одељења, на којем она ради, а у чијој је и надлежности организација рада лекара, ми се по том питању није обраћао”.
Наиме, на овој клиници за Нова.рс кажу да професор Станковић не одлучује о томе колико дана у недељи ће докторка Парапид, или било ко од колега, радити амбуланту.
“То је у надлежности непосредног руководиоца одељења. Увидом у документацију Клинике смо установили и потврдили да се докторка Парапид никада није обратила са захтевом Управи Клинике за кардиологији да ради додатно још један дан амбуланту”, кажу на овој Клиници.
Права и обавезе свих лекара су, истичу они, идентични, а распоред рада је прилагођен што бољем посвећивању лечења пацијената.
“Докторка Парапид се до сада никада није обратила са захтевом ни за поподневни рад, а професор Станковић није утицао на одређивање смена када је она ангажована. Распоред рада лекара је у надлежности руководиоца одељења”.
На питање о хигијени на Клиници, броју чистачица и њиховом ангажовању, одговарају да професор Станковић нема ингеренције да одлучује о броју запослених спремача.
“Они су ангажовани од стране УКЦС-а. Немамо сазнања да лекари и сестре раде посао спремача у ноћним сменама, већ искључиво посао који је дефинисан Уговорима о раду сваког запосленог”, кажу на Клиници.
Подсетимо, министарка здравља Даница Грујичић, је још почетком 2023. године укинула заказивање прегледа само од 1. до 5. у месецу, а омогућила, бар на папиру, да оно буде отворено свакога дана. Међутим, здравствени радници сматрају да заказивање током целог месеца и даље не обезбеђује на свим клиникама слободне термине за прегледе, јер су проблеми много озбиљнији од самих датума, а односе се, између осталог, и на лошу организацију рада, све мањи број стручних кадрова у установама, неопремљеност болница…
Foto:privatna arhiva; Filip Krainčanić/Nova.rs
Ана Марковић Нова
