Научни сарадник Института за нуклеарне науке Винча Јагош Раичевић рекао је данас да није потребна нова јавна расправа о експлоатацији литијума пројектом „Јадар“, јер је пре три године на релевантном скупу у Српској академији наука и уметности (САНУ) закључено да би се тиме „девастирала животна средина“ и угрозило здравље људи, али Влада Србије то крије од грађана.
Он је на конференцији посланичке групе „Ми снага народа – проф.др Браними Несторовић“ за новинаре рекао да Влада покушава да обори сопствену одлуку из јануара 2022. године о заустављању тог пројекта, којег планира компанија Рио Тинто.
Истакао је да је укинути Просторни план подручја посебне намене за пројекат „Јадар“ био донет на незаконит начин и да га је платила компанија Рио Тинто, а да због тога нико није одговарао.
Навео је да Србија нема регулаторно тело за заштиту животне средине, већ дозволу за рударење даје политичко тело – Министарство рударства и енергетике, на основу предлога техничке комисије која има рок од четири недеље да предложи одлуку о давању дозволе.
„Закони који регулишу заштиту животне средине су нелогични и глупави, садрже незаконита решења и погрешне дефиниције“, рекао је Раичевић.
Оценио је да у прописима није наведена методологија процене утицаја на животну средину, односно правилник о садржини студије утицаја, већ је то остављено сваком да сам прописује.
Рекао је да се све студије о процени утицаја на животну средину баве анализом нормалног режима рада, али не и шта се дешава у случају ванредних догађаја – акцидената, а да Србија и нема закон о акцидентима.
Додао је да није случајно то што је Рио Тинто дошао у Србију, јер има у виду мањкавости у законима.
Подсетио је да Нацрт студије утицаја пројекта „Јадар“ на животну средину којег је недавно објавила компанија, нису потписали компетентни стручњаци.
Раичевић је навео да је, када је вероватно Рио Тинто упозорио на непостојање закона о акцидентима, направјен предлог који је „катастрофално смешан и криминалан“, јер за одговорног за акцидент проглашава све, од месне заједнице до републике, а нигде се не помиње носилац лиценце, што би у случају пројекта „Јадар“ био Рио Тинто.
Навео је да је Рио Тинто, како се наводи у Нацрту студије утицаја на животну средину, планирао да рударски отпад одлаже на отворену депонију са вишеслојном заштитом „што би било довољно за индустријски, неопасни, комунални отпад, а ако би се експлоатисао литијум тај отпад је опасан“.
Рекао је и да се јавна расправа не може водити о техничким анализама пројекта.
Раичевић је рекао да је Рио Тинто на сопствену иницијативу објавио прелиминарне Нацрте студија о процени утицаја на животну средину „по старој методологији, као пробни балон, па ако прође, прошло је“ и оценио да се тој компанији не би исплатила еколошка заштита животне средине.
Foto N1
