Почетна » Научница: Микропластика је свуда око нас, све опасности од ње још неистражене

Научница: Микропластика је свуда око нас, све опасности од ње још неистражене

од Жиг Инфо
0 коментар

Када бисмо одлучили да производње пластике већ од сутра више нема, и даље би остало више од пет милијарди тона пластике са којом не знамо шта ћемо, рекла је Фонету виша научна саветница Института за молекулатну генетику и генетичко инжењерство Сања Јеремић

Како је објаснила, микропластика се налази свуда око нас, а подразумева комадиће пластике величине до пет милиметара.

Микропластика представља опасност, али још нисмо свесни каква је то опасност, јер су се истраживања у протеклих 15 година сводила на микропластику у воденим срединама, где је прво детектована и где је најлакше открити, указала је Јеремић.

Према њеној напомени, микропластика у воденој средини прави проблем рибама и другим организмима, јер је лако прогутају, због чега касније угину.

Са друге стране, када је у питању човек, микропластика је откривена и у људском телу, предочила је Јеремић и подсетила да је пре две недеље једно истраживање показало да је у људској крви нађена микропластика.

Колико год да је та вест шокантна, научници нису изненађени, тврди она и наглашава да је било питање времена када ће се развити технологија за детекцију микропластике у крви.

Још није познато колико дуго се микропластика задржава у људској крви, на који начин излази из организма и колико јој треба времена да се депонује у другим органима.

Према њеној тврдњи, научници, ипак, сматрају да пластика која се налази у нашој средини није присутна у количини довољној да би изазвала већи здравствени проблем.

„Уколико довољно ситни комади микропластике доспу у ћелије, могу изазвати механичке проблеме, јер је страно тело у ћелији“, нагласила је Јеремић.

Ако се дуго задржи у ћелијама, може изазвати упалне процесе, упозорила је она и образложила да су истраживања на људима посредна, јер због етичких питања не можемо тек тако радити истраживања на људима.

Смањити коришћење пластике

Тренутно није познато да ли можемо утицати на избацивање пластике из организма, каже Јеремић и наводи да оно што можемо учинити јесте да смањимо коришћење пластике, а самим тим и њен унос у тело.

Препоручује да користимо алтернативне материјале, одрекнемо се једнократног пластичног прибора за јело, пластичних кеса и да користимо вишекратне цегере.

Микропластика је присутна и у козметичким и хигијенским препаратима који су у свакодневној употреби, попут пилинга и пасте за зубе, додала је Јеремић и оценила да је свест о екологији знатно ојачала, нарочито код младих, али да то још није довољно.

Добро је, каже, што многи већ одбијају да купују препарате који у себи садрже микропластику, што утиче самим тим и на смањење производње таквих производа.

Оно што је знатно већи проблем од пуког уноса пластике у организам је то што микропластика често служи као носач за многе отровне супстанце, попут живе и олова, које преко микропластике лакше уносимо у организам, закључила је Јеремић.

ФоНет/Н1

Можда ти се свиди

Оставите коментар

fourteen + twelve =