Научници су ове недеље саопштили да су идентификовали механизам преко ког загађење ваздуха изазива канцер плућа код непушача, откриће које је један стручњак поздравио као „важан корак за науку – и за друштво“.
Истраживање је илустровало здравствени ризик који представљају сиц́ушне честице произведене сагоревањем фосилних горива, што је изазвало нове позиве за хитнију акцију у борби против климатских промена.
То би такође могло да отвори пут за ново поље превенције карцинома, сматра Чарлс Свантон са британског Института Френсис Крик.
Свантон је представио истраживање, које још није објављено у рецензираном часопису, на годишњој конференцији Европског друштва за медицинску онкологију у Паризу.
Дуго се сматрало да је загађење ваздуха повезано са вец́им ризиком од канцера плуц́а код људи који никада нису пушили.
„Али нисмо заправо знали да ли загађење директно проузрокује канцер плуц́а – или како“, рекао је Свантон за АФП, преноси Сциенце Алерт.
Традиционално се сматрало да излагање канцерогенима, као што су они у диму цигарета или загађењу, проузрокује мутације ДНК које затим постају канцер.
Али постојала је „незгодна истина“ са овим моделом, рекао је Свантон: Претходна истраживања су показала да мутације ДНК могу бити присутне без изазивања канцера, и да вец́ина канцерогена из околине не проузрокује мутације.
Његова студија предлаже другачији модел.
Будућа пилула против кнцера?
Истраживачки тим са Института Френсис Крик и Универзитетског колеџа у Лондону анализирао је здравствене податке више од 460.000 људи у Енглеској, Јужној Кореји и Тајвану.
Открили су да је изложеност ситним честицама загађења ПМ2.5, које су мање од 2,5 микрона у пречнику, довела до повец́аног ризика од мутација у ЕГФР гену.
У лабораторијским студијама на мишевима, тим је показао да су честице изазвале промене у ЕГФР гену као иу КРАС гену, а оба су повезана са канцером плућа.
Коначно, анализирали су скоро 250 узорака људског плућног ткива које никада није било изложено канцерогенима од пушења или јаког загађења.
Иако су плућа била здрава, пронашли су мутације ДНК у 18 одсто ЕГФР гена и 33 одстоа КРАС гена.
„Они само седе тамо“, рекао је Свантон, додајући да се чини да се мутације повец́авају са годинама и да оне саме по себи вероватно нису довољне да изазову канцер.
Али када је ћелија изложена загађењу, она може да изазове „реакцију зацељивања рана“ која изазива упалу, рекао је Свантон.
А ако та ћелија „садржи мутацију, онда ће формирати канцер“, додао је он.
„Пружили смо биолошки механизам иза онога што је раније била енигма“, рекао је Свантон.
У другом експерименту на мишевима, истраживачи су показали да антитело може да блокира медијатор, назван интерлеукин 1 бета, који изазива упалу, спречавајући појаву канцера.
Свантон је рекао да се нада да ће ово откриће „пружити плодну основу за будуц́ност онога што би могло да буде молекуларна превенција канцера, где можемо да понудимо људима пилулу, можда сваки дан, да смањимо ризик од канцера“.
Револуционарно истраживање
Сузет Делалож, која води програм за превенцију канцера на француском институту Густав Руси, и која није била укључена у студију, рекла је да је истраживање прилично револуционарно и додала да „практично нисмо имали претходну демонстрацију овог алтернативног начина настанка канцера“.
„Студија је прилично важан корак за науку, а надам се и за друштво“, рекла је она за АФП.
Она је додала да ово отвара огромна врата, како за знање, тако и за нове начине за спречавање канцера.
„Овај ниво демонстрација мора да натера власти да делују на међународном нивоу“, додала је она.
Тони Мок, онколог са кинеског универзитета у Хонг Конгу, назвао је истраживање „узбудљивим“.
„То значи да можемо да се запитамо да ли ће у будућности бити могуц́е користити скенирање плућа да бисмо потражили преканцерозне лезије у плућима и покушали да их преокренемо лековима као што су инхибитори интерлеукина 1 бета“, рекао је Мок.
Свонтон је назвао загађење ваздуха „скривеним убицом“, указујући на истраживање које процењује да је повезано са смрћу више од осам милиона људи годишње, отприлике исти број је повезан и са дуваном.
Друга истраживања повезују ПМ2,5 са 250.000 смртних случајева годишње само од канцера плућа.
„Ви и ја имамо избор да ли ћемо да пушимо или не, али немамо избора у погледу ваздуха који удишемо“, рекао је Свантон, који је и главни клиничар у„Cancer Research UK“,који је био главни финансијер истраживања.
Он је такође додао да је вероватно пет пута више људи изложено нездравом нивоу загађења од дувана, и да је ово глобални проблем.
„Можемо да се позабавимо тиме само ако препознамо заиста јаке везе између климе и здравља људи“, закључио је Свантон.
N1 Beograd, AFP, Science alert
