Захваљујући донацији Европске уније до сада је на Косову основано 23 малих предузећа, а 67 породица са око 300 чланова је добило економску подршку за одржив опстанак
Јован Симић из села Шилово које се налази два километра од Гњилана, свих ових година није желео да оде са Косова него је и поред свих тешкоћа остао да живи у свом родном крају.
Сада је са још неколико суграђана, захваљујући донацији Европске уније, Јован покренуо и сопствени посао.
– Знате, у почетку је свакако било тешко, нарочито ако се сетимо 1999. године. Од тог периода до данас, само у околини мог места киднаповано је 150 Срба. До пре 16 година у Гњилану је живело 16.000 Срба, а данас их је свега стотинак. Некада је у целом том округу живело око 70.000 Срба, а данас нас има око тридесетак хиљада. Међутим, ситуација се сада смирила и могу рећи да је безбедније него пре – прича нам Јован додајући да је убедљиво највећи проблем свих Срба на Косову запослење.
Каже да су за ових последњих шеснаест година многе његове комшије и пријатељи напустили Косово.
– Ту где ја живим у близини Гњилана живи негде око 2.000 Срба, то су компактне и велике српске средине. Људи и долазе и одлазе, неки због посла напуштају свој родни крај и одлазе у централну Србију, а неки у иностранство. Економија је кључна ствар због чега људи одлазе одавде.
Јован живи са својом супругом која прима минималац и заједно покушавају да изведу троје деце на прави пут.
– Супруга прима минималац који износи 10.000 динара, а радила је у фабрици радијатора као економиста. Најстарија ћерка ми је апсолвент психологије, друга ћерка је четврта година средње медицинске школе, а син похађа другу годину у саобраћајној школи.
Захваљујући донацији Европске уније до сада је на Косову основано 23 малих предузећа, а 67 породица са око 300 чланова је добило економску подршку за одржив опстанак. Кроз пројекте који спороводе Удружење самарићанских радника (АСБ) са Светим Николом и Дански савет за избеглице (ДРЦ) са организацијама Божур и Светим Спас, повратничке заједнице су подржане са опремом за оснивање и проширење пословања како би побољшали социо-економске услове живота. Пројекти су финансирани средствима Европске уније посредством Делегације Европске уније у Републици Србији и кофинансирани средствима УНХЦР-а.
На тај начин је и Јован дошао до посла, јер је захваљујући донацијама успео са још неколико људи да покрене предузеће за производњу кеса.
– Захваљујући донацији ЕУ покренули смо производњу и запослили десет људи, а планирамо да запослимо још толико. За чланове повратничких породица стабилан посао је прилика да осигурају сигурну егзистенцију и останак на Косову. Надам се да ће ови пројекти послужити као пример како подржати повратак интерно расељених лица – рекао је Симић који је и оснивач предузећа за производњу кеса “Ко-пласт”.
Колико вам значи донација коју сте добили од Европске уније?
– Како да не, много нам значи. У предузећу смо запослени нас десетак, и од тих плата и тог рада хранимо наше породице. Настојаћемо да проширимо посао и да запослимо још људи.
Шта бисте поручили људима који су расељени са Косова, да ли им саветујете да се врате?
– Што се тиче безбедности нема никаквих проблема и ту је све у реду, највећи проблем је економија. Ја им саветујем да се врате јер је сада ситуација много боља.
Погледајте како изгледа рад у фабрици кеса:
С. К. Телеграф
