Одређени аналгетици повећавају ризик од срчаног застоја, упозоравају дански научници, који су у студији показали да су чешће коришћена средства против болова, као што су ибупрофен и диклофенак, у појединим случајевима изазвали нежељена дејства на кардиоваскуларни систем. То, међутим, није све. Како додаје кардиолог из Клиничког центра Србије, ови лекови могу да изазову и проблеме са бубрезима.
– Тиме што дозвољавамо продају ових лекова без рецепта, без савета и ограничења, преносимо јавности утисак да је њихово коришћење безбедно – каже Гунар Гисласон, кардиолог Универзитетске болнице у Гентофтеу.
Проф. др Арсен Ристић, кардиолог у Клиничком центру Србије објашњава да се одавно зна да одређени аналгетици могу да изазову срчани застој, али и проблеме са бубрезима.
– Лекари то знају, али очигледно да многи пацијенти о томе нису информисани. Зато нам се и дешава да многи од њих због реуматских проблема свакодневно пију лекове против болова, као што је ибупрофен или диклофенак, а онда дођу код кардиолога и жале се да не знају због чега им је лоше – објашњава проф. др Ристић.
Он појашњава да студија данских научника сада даје додатне информације, али да смернице о употреби, односно прописивању ових медикамената одређеној групи болесника већ се одавно примењује, а препоруке о томе стоје и у нашим водичима за срчану слабост.
– Није проблем користити ове лекове једном до два пута недељно, када се појаве реуматски болови. Оно што није препоручено јесте да се пију свакодневно, поготову они који имају неку од кардиоваскуларних проблема. Таквим паицјентима се онда прописују други лекови, који неће изазвати неко нежељено дејство – истиче др Ристић.
Резултати истраживања
Научници су анализирали деловање тзв. нестеродних антиинфламаторних лекова, у које, поред ибупрофена и диклофенака, спадају и напроксен и целебрекс. Анализом су били обухваћени подаци свих данских пацијената који су између 2001. и 2010. имали срчани застој (око 29.000). Научници су проверавали да ли су пацијенти 30 дана пре застоја узимали средства против болова, као и колико је пацијената у претходном месецу добијало аналгетике, а није доживело срчани застој.
Резултат: чак 3.376 пацијената узимало је аналгетике 30 дана пре срчаног застоја. Већина њих (51 одсто) пила је ибупрофен, 22 одсто диклофенак. Испоставило се да је срчани застој нарочито често наступао после конзумирања ових лекова.
Упозорење лекара
Студија, међутим, није доказ да су аналгетици били узрок учесталих срчаних застоја, јер је могуће да су неки пацијенти узели аналгетике тек након што су се јавиле кардиоваскуларне тегобе, које су најзад довеле до срчаног застоја.
– Резултати опомињу да нестероидни антиинфламаторни лекови нису безазлени – објашњава Гисласон, који сматра да пацијенти који пате од обољења кардиоваскуларног система треба да избегавају ове лекове. Они, наиме, на много начина делују на кардиоваскуларни систем, па се тиме може објаснити веза са срчаним застојем. Примера ради, утичу на нагомилавање тромбоцита и могу да изазову згрушавање крви.
спиегел.де / М.А. , Соња Тодоровић Блиц
