Наука каже да, нажалост, јесу. Не можемо знати да ли су климатске промене „криве” за неки конкретан немили догађај – али знамо да оне у Србији доводе до све чешћих олуја, екстремних киша, па и до чешћег и већег града.
После релативно топлог времена током првомајских празника, ову недељу су широм Србије обележиле олује, интензивне кише и град.
Актуелно је упозорење Републичког хидрометеоролошког завода, који наводи да се 8. маја „ризик од непогода значајно повећава у централном појасу Србије – од Колубарског округа на западу, преко Шумадије и Поморавља све до југа Баната и источне Србије”.
Многи од ових крајева већ су видели екстремне временске прилике почетком недеље. Интензивне кише погодиле су, између осталог, Ваљево (на снимку горе), Нови Сад, Смедеревску Паланку, околину Бора, Голубац, изазвавши и локалне поплаве и клизишта, док је град падао широм централне и источне Србије.
По личним извештајима које је прикупио Еуропеан Севере Wеатхер Датабасе, највећи град падао је у Зајечару, са наведеним пречником од око 6 цм – што би значило да је величина града била готово једнака тениској лоптици. У питању је феномен који може драстично оштетити пољопривредну производњу, а посебно на воћњацима.
На друштвеним мрежама деле се снимци града из различитих делова земље, укључујући Смедеревску Паланку:
Другим речима, ово је опасна недеља за нашу пољопривреду и инфраструктуру. Али иако је месец мај типично један од најкишовитијих у Србији, климатске промене већ су утицале на природу падавина у Србији.
Наиме, како кажу савремена научна сазнања, иако се укупна количина падавина у Србији није драстично променила последњих деценија, падавине јесу постале мање „равномерне”: све су чешћи и периоди суша и периоди екстремних падавина.
У односу на средину 20. века, удео екстремних падавина у укупним годишњим падавинама порастао је више него двоструко, са 2,4% на 5,6%. Ово је промена која је већ примећена, али која није „завршена” – услед климатских промена, екстремне падавине биће још учесталије у будућности.
Климатске промене не утичу само на распоред падавина, већ на читав низ олујних параметара – укључујући и на појаву града, па чак и на његову величину.
Фреквенција појаве града са пречником већим од 5 центиметара порашће за 40 до 80% до краја 21. века у Србији
Тај феномен је увелико препознат, не само у науци, већ и у нашем законодавству и стратегијама. Наиме, у званичном државном Програму прилагођавања на измењене климатске услове, фреквенција појаве града са пречником већим од 5 центиметара порашће за 40 до 80% до краја 21. века у Србији, у зависности од степена загревања, односно зауздавања климатских промена.
У топлијој Србији могу се очекивати и чешћи и јачи налети града. Како је овај феномен објаснио Дарко Савић, метеоролог са Физичког факултета у Београду, топлије време узрокује јаке узлазне струје услед загревања приземног слоја ваздуха. А што су узлазне струје јаче, то су оне и способније да „задрже” новонастала зрна града у ваздуху, чиме омогућују да она нарасту до опасних размера.
Другим речима, град није случајно летњи феномен – и што нам лета постају екстремнија, наука каже да ће нам екстремније бити и падавине, укључујући и град.
У питању је проблем који захтева интервенцију, односно прилагођавање на нове услове. Ако град постаје све већи ризик у Србији, онда то значи да он захтева и већа улагања у заштиту.
Како се наводи у Програму прилагођавања на измењене климатске услове, поред унапређења система раног упозоравања и других улагања, за пољопривреду то значи и „повећање износа за субвенционисање противградних мрежа и мрежа за засену за засаде воћака и противградних мрежа за засаде винове лозе”.
Не морамо само да се молимо и надамо – ово су прилике са којима знамо како треба да се боримо.
Фото: сцреенсхот Инстаграм/192.рс, сцреенсхот Инстаграм/крагујевцани.рс
Никола Здравковић Клима101
