Birač u Srbiji kome je dosta „bombardovanja“ predizbornim porukama partija verovatno bi se najpre iselio u Honduras gde izborna tišina traje čak pet dana, a izvesno bi preskočio Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države u kojima ona praktično ne postoji.
Prakse se razlikuju od zemlje do zemlje. U nekima traje kao u Srbiji dva dana, a u nekima, kraće. Čest slučaj je da tišina traje 24 sata pre izbornog dana. Takav slučaj je u Bosni i Hercegovini, Jermeniji, Azerbejdžanu, Rusiji, Španiji, Singapuru, Portugalu, Španiji, Hrvatskoj.
Dva dana kao u Srbiji je u Crnoj Gori, Grčkoj, Egiptu, Mozambiku, Paragvaju, Šri Lanci, Argentini. Po meri onih kojima je kampanje „preko glave“ su još Indonezija i Češka gde ttšina traje tri dana.
Neke zemlje počinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije i Severne Makedonije.
U SAD je Vrhovni sud 1992. godine odlučio da zabrana kampanja važi samo u toku izbornog dana i to isključivo na biračkim mestima i u prečniku od 30 metara oko njih. Smatra se da da bi tišina kakvu poznaje većina sveta bila bi neustavna iz ugla slobode govora.
U Velikoj Britaniji je televizijama medijima zabranjeno da izveštavaju o kampanji, ali je to dozvoljeno kandidatima kao i digitalnim i štampanim medijima.
U Sloveniji je 2016. godine Vrhovni sud presudio je da „nije svako mišljenje propaganda“ i objavio je novu definiciju pojma propaganda i preinačio presudu nižeg suda, kojom je osuđena osoba koja je objavila post na društvenoj mreži uz poruku „Sjajan intervju! Vredi pročitati!“ i podelila link teksta.
U susednoj Hrvatskoj izborna tišina traje upola kraće nego u Srbiji, a odnosi se i na postavljanje novih promotivnih sadržaja poput statusa, video-klipova, fotografija ili komentara na društvenim mrežama, koji se direktno objavljuju na naslovnicama kao novosti ili na privatnim nalozima povezanih korisnika.
Nije dozvoljeno ni objavljivanje promotivnih poruka i fotografija kandidata u medijima, kao i pozivanje građana da glasaju za pojedine kandidate, bilo telefonski, SMS porukama ili elektronskom poštom. Za kršenje izborne tišine u Hrvatskoj propisane su ozbiljne novčane kazne – kreću od 400 evra za fizička lica do 66.500 evra za pravne subjekte, u koje spadaju i političke stranke.
Za razliku od Hrvatske u Srbiji je promocija na društvenim mrežama dozvoljena što u današnje vreme u dobroj meri obesmišljava ideju izborne tišine. Problem se ponavlja u više izbornih ciklusa, jer je resorni Zakon napisan pre pojave širokopojasnog interneta i društvenih mreža kakve ih danas znamo.
Raša Nedeljkov, programski direktor organizacije CRTA, Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka i Miloš Stojković, advokat koji se bavi medijskim pravom su pred prošlogdišnje izbore za N1 naveli još neke, i kako kažu, važnije probleme poput pritisaka na birače i sprovođenja zakona.
„Izborna tišina od 48 časova, u načelu, predstavlja prevaziđeno rešenje. Vreme je da se pravilo izborne tišine preispita i prilagodi izmenjenom informativnom okruženju. U izbornom procesu u Srbiji postoje daleko važniji problemi kojima bi trebalo da se bavimo, kao sto su pritisci na birače tokom i van izborne tišine, zloupotreba funkcija i institucija u kampanji, te atrofija ključnih institucija koje bi trebalo da štite javni interes“, istakao je Raša Nedeljkov.
S druge strane, Rade Veljanovski je izjavio kako smatra da treba ostaviti dva dana tišine, bez obzira na to što putem različitih mreža može da se utiče na birače i da se prenose razne informacije. Ukazao je i na sledeći problem.
„Prema evropskoj direktivi o audio-vizuelnim medijskim servisima, pod medijem podrazumeva samo onaj subjekt za koji je karakteristična i utvrđena uređivačka odgovornost. Dakle, sve one mreže koje nisu registrovane kao mediji ne mogu zbog toga biti ni sankcionisane“, podvlači Veljanovski.
U Srbiji su za kršenje izborne tišine propisane kazne od 100.000 do 600.000 dinara za pravno lice, od 50.000 do 150.000 za odgovorno lice u mediju, a od 10.000 do 40.000 za fizičko lice koje krši ova pravila.
Primena ovog zakona nije vidljiva. Veljanovski kaže da se „ne seća da je u Srbiji izrečena novčana kazna za takav prekršaj“, a tako nešto nije poznato ni advokatu iz oblasti medijskog prava Milošu Stojkoviću.
„S druge strane, trebalo bi istaći i to da je institut izborne tišine, upravo zbog njegovog 30-godišnjeg opstanka u pravnom poretku, postao neki vid konvencije koji mediji uglavnom poštuju. Zakoni propisuju prekršajne sankcije, ali bi trebalo reći i to da se one izriču u postupku pred prekršajnim sudovima, pa je pitanje da li su postupci pokretani od nadležnih organa i da li su okončani pred prekršajnim sudom“, objasnio je pred prošlogodišnje aprilske izbore Stojković za N1.
Foto Shutterstock/ Aleksandar Blanusa
P. V. P. N1
