Смањена су примања женама које су радиле мање од 18 месеци у континуитету пре него што су затруднеле, предузетницама, мајкама деце са инвалидитетом, као и оним које зарађују више од три републичке просечне плате.
„Као велики наш проблем, онако државни проблем и друштвени проблем видим доношење закона на брзину, често под различитим врстама политичких или неких других врста притисака. Закони, системски закони, попут ових као што је породични закон, закон о финансијској подршци породици са децом, закон о социјалној заштити, то што ће се тицати стотине хиљада грађана не треба да се донесе ни под каквим притиском. Јако добро треба да се чује и онај на кога ће да се односи и онај ко примењује у пракси“, сматра повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.
Против спорних одредби закона побуниле су се породиље, невладине организације, удружења родитеља деце са инвалидитетом. Повереница је, пре годину и по дана поднела предлог за оцену уставности закона, али и иницијативу за промену закона Министарству за рад.
„Не морате чекати одлуку Уставног суда можете и сами као ресорно министарство да приступите изменама“, објашњава она.
Уставни суд годину дана није одличио ни о иницијативи Поверенице, али ни и о иницијативи 31 посланика Скупштине Србије. Закон који је правдан спречавањем наводних злоупотреба, може бити промењен ако се уштеди на другим местима тврде посланици који се залажу за измене закона.
„Примера ради, ми имамо ситуацију да су казне и пенали, које држава из буџета плаћа и накнаде штете причињене од стране државних органа – 22 милијарде. На такве ствари трошимо новац, а с друге стране се вербално заклињемо у то да нам је политички, па онда ваљда и фискални приоритет, подршка демографској политици и породицама са децом“, наводи посланик Странке модерне Србије Владимир Ђурић.
Како би све породиље примале барем минималац месечно према рачуници Странке модерне Србије потребно је издвојити 11 милијарди динара. Да је закон лош практично су се сложили и представници власти најављујући измене до којих никада није дошло.
„Ми смо најавили када смо доносили закон да ћемо ефекте примене закона анализирати крајем године и да ћемо, наредне, 2019. ићи у измене и допуне у складу са финансијским потенцијалом”, „Не сме нико бити оштећен применом овог закона, то је став свих нас и то ће се изменити током пролећног заседања“ – само неке су од изјава званичника.
Прошло је и пролећно заседање, усвојен је и буџет за 2020. али Закон није промењен. Нема ни одговора на питања Инсајдера јер надлежни своју одговорност пребацују једни на друге. У надлежном Министарству за рад упутили су нас на кабинет министра без портфеља задуженог за популациону политику. У том кабинету међутим поручују да „немају ништа ново да кажу на ту тему”.
„Саветујемо вам да се обратите ресорном министарству (Министарству за рад) у чијој је овај закон и надлежности, па можете добити више информација од њих”, наводи у одговору Инсајдеру Кабинет министарке без портфеља задужене за демографију и популациону политику.
Док с једне стране представници власти упозоравају на белу кугу, смишљају слогане за промоцију повећања наталитета, с друге стране заборављају на чињеницу да измену спорног закона већ више од годину дана на улицама траже грађани окупљени око иницијативе Маме су закон.
„Имам 12 месеци радног стажа у континуитету за плату од 35.000 хиљада колико сам радила, када се то подели са 18 месеци ја ћу примати 23.000 што је 13.000 мање“
„Примаћу месечно око 8.000 динара“
„Ја се осећам као да ми је држава лупила шамар. Зато што сам ја мајка и притом сам још мајка болесног детета“
Све и да до измена Закона у неком тренутку дође, примања која су смањена актуелним трудницама и породиљама, према свим најавама, неће бити исплаћена ретроактивно.
