Нека одговорни кажу јавно ко је дозволио да се надстрешница додатно оптерећује, без обзира да ли има папир за то или нема, како не би испало да страда неки радник који „нешто није добро заварио“, каже инжењер геологије и један од бивших надзорника пројекта Зоран Ђајић који је до марта 2023. године радио на реконструкцији зграде Железничке станице у Новом Саду.
„Учествовао и као консултант током израде самог пројекта у оном делу за камен. Током радова стално је била потреба за додатним пројектовањем одређених позиција. И наравно, пошто се ради реконструкција, никад не можете предвидети у старту шта вас све чека“, казао је.
Рекао је да је првим пројектом предвиђено да део плоча буде скинут и да их поново врате на фасаду.
„Кад смо скинули, видели смо да подлога не ваља ништа, па смо онда плоче враћали на алуминијумску потконструкцију. Јер једноставно, то је био начин да осигурамо да ће те плоче остати ту. Оне су већ почеле да отпадају, био је проблем да ће некога да убије доле“, навео је.
На питање да ли се то односи не само на естетски, већ и на конструктивни део који се односи на безбедност објекта, каже апсолутно.
„После тих 60 година колико зграда стоји тамо, све плоче које су биле на фасади, оне су лепљене, али су за фасаду качене поцинкованим жицама, који су у међувремену кородирале и сатрулиле. И почели су да отпадају плоче. И онда смо део фасаде радили тако што смо репарирали целу подлогу, наносили нове малтере и мрежу, фиксирали и онда лепили плоче, а део фасаде на металну подконструкцију која може да носи те плоче без неких проблема“, навео је.
Каже да када је касније рађено на надстрешници, у тој фази више није био присутан и нема увид у шта је све достављано.
„Верујем да је ЦИП као представничка кућа доставио извођачу, не верујем да је извођач на своју руку урадио то застакљивање дела надстрешнице и додатно оптерећење. У сваком случају, кључни човек који је одговоран за ову причу је неко ко је требало да се бави статиком и прорачуном, да ли то може да понесе или не може. Јер у време кад је пројектовано, човек који је пројектовао, он је све добро испројектовао. Ако то стајало 60 година, не би то пало само од себе“, истакао је он.
Истичући да стручно може да говори само о камену, рекао је да ниједаан камен није смео да буде урађен без атеста о његовим физичко-механичким карактеристикама.
„Прво смо то морали да утврдимо да на основу атеста тај камен задовољава услове које тражи пројекат и онда смо га купили и уградили. А да се овде нико не запита да ли ће те утеге да понесу додатно оптерећење, то мени уопште није јасно. Основна је ствар била утврдити носивост, јер да су доле постојали стубови, ми данас не бисмо причали о овоме. Или да је проверено стање… У време када је то пројектовано, фантастично пројектовано, то је једна од најлепших зграда у Европи“, казао је.
Упитан како утврдити низ карика у ланцу како је то дошло, каже да треба позвати све који су учествовали на пројекту и да је он спреман да сведочи и да има фотографије и из делова свога посла, и извештаје из других делова других извођача, радовима других извођача који нису били везани за камен, како би имао доказе шта је испод камена.
Он је додао да су неке ствари рађене тако што је „прогледано кроз прсте“, али на срећу ништа од тога не угрижава безбедност путника.
Коментаришући изјаву кинеког конзорцијума, каже:
„Нека одговорни кажу јавно ко је дозволио да се надстрешница додатно оптерећује, без обзира да ли има папир за то или нема. Мислим, ако ЦИП није то испројектовао, онда одакле им право да раде на пројекту? Ако јесте испројектовао, онда тај неко ко је изводио радове треба прво да напише да ће његова та додатна оптерећења бити толико тешка по квадратном центиметру, да ће толико оптеретити и да каже ‘све ово што носи надсрешницу ће издржати или неће, пројектујемо лакшу облогу или не пројектујемо облогу’. Мислим, за све то постоје папир и сигурно постоји доказ“, истакао је он.
Додао је:
„Погинуло је 14 људи, и сад неко изађе и јавно прича да тамо ништа није рађено, а ми имамо фотографије, значи, сви сте видели надстрешницу како је била пре, и како је сад заједно са стаклом пала доле, па немојте причати“, рекао је он.
Овлашћење, каже, носи комплетну одговорност.
„Компанија која изводи радове и министарство ангажује најбоље стручњаке из те овласти које треба да контролишу извођаче. Тако се ради на сваком објекту. Претпостављам да су сви они други који су били ангажовани у надзору, да су у својој струци имали праве лиценце да могу да контролишу те извођаче. Увек се треба поћи одозго, да не испадне да ће страда неки радник ко нешто није добро заварио, не, него треба да се пође од двојице министара па да се силази доле до дна“, казао је.
Рекао је да су сваке недеље имали састанке на којима су били и представници железнице и пројектанта.
„Све време су сви имали увид у све радове“.
Када се објекат преда газди, структуралном железничару, они добију упутство како даље да одржавају објекат.
Ппретпостављаа да ће се сада урадити пројекат нове надстрешнице и она би требала да задржи изглед и начин везивања како је било раније.
„Да није оптерећивана, верујем да би надстрешница још дуго година стајала“
Подсећа на важност утега.
„Утеге су својевремено обезбедиле да надстрешница стоји. Да није оптерећивана, ја верујем да би она још дуго година стајала. Али ни то не можемо да тврдимо, јер не знамо у каквом стању је била веза утега и бетона на крову. То је оно што сам, зато и помињем тај мој извештај, јер сам видео да иза тих плоча које су фронтално, на том зупчастом делу фасаде, на првом чошку смо скинули плоче и онда сам видео да иза бетона практично скоро да га нема. И зато сам инсистирао, а и по пројекту је то предвиђено, да буду скинуте“, рекао је он.
Предњи зупчасти део фасаде је обложен мермерним плочама, који су они само префарбали.
„Да ли су наплатили скидање и набавку нових плоча или нису, ја не улазим у то. Али је чињеница да постоји извештај где се тражи да се то скине, да се погледа подлога испод плоче, да се подлога среди, да се ставе нове плоче на начин да оне буду стабилне. Као што смо део овог фасаде радили на потконструкцију, део на лепљење. Ове плоче су биле лепљене и качене, поциковане жицом. Питање када ће та плоча да одпадне и да неком падне доле на главу“, казао је.
Foto Prinskrin
