Економиста Никола Алтипармаков изјавио је да је повећање границе за одлазак у пензију неминовност и да нема алтернативу.
Алтипармаков је у Кажипрсту Б92 казао да је пре пола века на 10 радника био један пензионер, сада је тај однос нешто мање од четири према један, док ће за пола века бити два према један.
“Неопходно је да се иде у пензију касније. Дуже живимо, дуже ћемо морати и да радимо”, каже он.
Алтипармаков је као нетачну одбацио тврдњу да се каснији одлазак у пензију одражава на већу незапосленост. “То нема никакве везе, не можете да стварате радна места ранијим пензионисаљем”.
Каже да наши грађани због тешких привредних околности не примећују, али чињеница је да грађани у Европи и овде дуже живе и зато је неопходно да дуже и радимо, како би се пензија користила око 15 година, што је услов одрживости пензијског система.
Што се тиче правичности према женама, за које ће се до 2032. године изједанчити услови за одлазак у пензију са мушкарцима, Алтипармаков каже да разлика од пет година никако није могла да остане, евентуално би жене могле да стичу парво на пензију две године пре мушкараца – са 63 године живота.
Наводи да је Србија у реформисању законодавства и пооштравању услова за одлазак у пензију користила искуства најбољих, међу којима и Немачке.
На питање о увођењу другог пензијског стуба, Алтипармаков каже да је то једна радикална и контраверзна идеја примењена у неким земљама источне Европе и Латинске Америке, која се показала у пракси као јако лоша.
“Америка и ниједна земља Запада се није одлучила на то, да укине државни фонд и уведе обавезно приватно пензијско осигурање. То се јако лоше показало, Мађарска је укинула, Хрватска за мало, Словачка, Бугарска и балтичке земље су смањиле”, казао је Алтипармаков.
