Нелогичности у Закону о здравственом осигурању: иако саме плате трошкове вантелесне оплодње у иностранству, жене неће моћи да добију плаћено боловање. Држава плаћа две овакве интервенције.
ПАРОВИ у Србији који се лече од стерилитета а покушају да у иностранству дођу до “бебе из епрувете”, наићи ће на бирократску блокаду. Наиме, према важећем Закону о здравственом осигурању, иако намеравају да саме плате трошкове вантелесне оплодње, жене неће моћи да добију плаћено боловање.
Очекује се, како смо сазнали, да се приликом измена и допуна Закона о здравственом осигурању, промени и ова нелогичност. До тада ће супружници морати да чекају да се “за решење њиховог проблема, исцрпе све могућности у земљи”. Републички Фонд за здравствено осигурање до сада није имао уговор са иностраним клиникама, нити се наше осигуранице шаљу на ове захвате. Чуди, међутим, логика Закона, по којој парови који не потроше државне паре за лечење, не могу да добију боловање, када су већ “ствари узели у своје руке”.
У случају да је будућој мами потребно више од 30 дана боловања, колико покрива послодавац, дуже боловање неће моћи да иде на терет РФЗО. А гинеколози их најчешће саветују да узму неплаћено одсуство, или годишњи одмор.
– Осигураник привремено спречен за рад у складу са Законом о здравственом осигурању нема право на накнаду зараде, без обзира на исплатиоца, ако без дозволе Републичког фонда отпутује из места пребивалишта или ако изабрани лекар утврди да не поступа по упутству за лечење – кажу у Републичком фонду за здравствено осигурање. – Стручно-медицински орган који цени привремену спреченост за рад осигураног лица, овлашћен је да му дозволи да отпутује из места пребивалишта, односно боравишта за време привремене спречености за рад, уколико су за то испуњени услови.
Процењује се да између 250.000 и 400.000 парова у Србији има проблем са зачећем. Држава тренутно финансира два покушаја, трећи покушај који је плаћао Град Београд укинут је прошле године. Просечна успешност вантелесне оплодње је до 40 одсто, па није реткост да парови пробају и пет, шест пута. Ови захвати на приватним клиникама коштају по неколико хиљада евра, а сличне су цене и у иностранству.
– На терет средстава обавезног здравственог осигурања жене до навршених 40 година живота, имају право на два покушаја биомедицински потпомогнуте оплодње – кажу у РФЗО.
НЕМА ЧЕКАЊА
У Фонду тврде да не постоје листе чекања, што чуди када су процене да је 100 пута већи број парова који има проблем са стерилитетом, од оног који годишње покуша да реши проблем преко Фонда. Тренутно се, о трошку државе, вантелесна оплодња ради у пет здравствених установе – Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, ГАК “Народни фронт” Београд, ГАК Клиничког центра Војводине, ГАК Клиничког центра Ниш и Служби за гинекологију и акушерство Опште болнице Ваљево.
– Последњи уговор који је РФЗО склопио у децембру 2013. године са девет приватних здравствених установа, за 445 осигураних лица, испуњен је током 2014. године. У овој години РФЗО нема потписан уговор са приватним клиникама, јер није било потребе за тим – кажу у РФЗО.
ИЗ ЕПРУВЕТЕ 5,5 МИЛИОНА ДЕЦЕ
Учесталост клиничких трудноћа након вантелесног оплођења је око 30-40 одсто ако се ради трансфер ембриона са мање ћелија, проценат живорођене деце је до 30 одсто, проценат спонтаних побачаја око 10-20 одсто, док је проценат конгениталних аномалија плода око 1-2 одсто. Ако се ради трансфер бластоцисте, проценат трудноћа је до 60 одсто. До сада је у свету рођено око 5,5 милиона деце из програма вантелесног оплођења.
