Студенти се не могу позивати на блокаде као основ да им се одобри статус мировања за текућу школску годину, јер су факултети у међувремену почели да раде, кажу за Данас саговорници са Београдског универзитета, поводом тумачења одредбе Статута Универзитета којом је та могућност била дата.
Недоумице ко и под којим условима може да “замрзне” годину нису отклоњене ни правним тумачењем које је са Универзитетима стигло факултетима, а они га проследили студентима.
“Проблем је што смо ми сви на Сенату мислили да по основу ванредне ситуације можемо да одобримо мировање студентима за ову школску годину, правници су међутим рекли да то не може. Тражили смо да нам напишу било какво смислено објашњење и добили смо ово тумачење које и даље није јасно”, коментарише један од декана.
Подсетимо, у поменутом тумачењу је прецизирано да је одлука о изменама и допунама Статута Универзитета у Београду ступила на снагу 17. јуна 2025. године и не може се примењивати на целу школску годину која је започела 1. октобра 2024. године, јер би то била ретроактивна примена прописа.
“Међутим, она се може примењивати уколико после њеног ступања на снагу настане или постоји немогућност остваривања права и обавеза дефинисаних студијским програмом услед околности које се нису могле предвидети, избећи или отклонити или настану други оправдани случајеви због којих се може одобрити мировање права и обавеза. Уколико су се околности због којих је било немогуће остваривање права и обавеза дефинисаних студијским програмом отклониле, нема места одобравању мировања по том основу”, пише у обавештењу из кога, према мишљењу наших саговорника, следи да студенти у захтеву за мировање не могу навести као разлог блокаде јер је почела настава.
Ипак, остављена је могућност да се статус мировања може одобрити у „другим оправданим случајевима“, а који су то конкретно случајеви, као и трајање периода за који се одобрава мировање, цени сваки поступајући орган на високошколској установи.
Према неким тумачењима, студент у молби за одобравање мировања може да наведе околности које су настале као последица обуставе наставе на факултету – да је рецимо због тога морао да откаже стан или да се запосли, па га то спречава да сада похађа наставу.
А да ли ће му по том основу бити одобрено мировања процењиваће правне службе сваке високошколске установе за себе.
“Подносилац захтева за мировање треба да наведе чињенице на којима заснива свој захтев. Чињенице је потребно доказивати осим уколико су општепознате. Шта ће се у конкретном случају сматрати неопходним и довољним доказом, зависи од природе чињеница, али и става поступајућег органа на високошколској установи”, пише у допису који је стигао са Универзитета.
На питање шта да раде студенти који би хтели да узму статус мировања, један од наших саговорника каже да је најбоље да контактирају управу факултета и да са њом покушају да пронађу решење, јер правно тумачење, овако како је написано, отвара простор за различите интерпретације.
У то смо се и сами уверили из разговора са нашим саговорницима који су давали опречне одговоре на нека питања. Кажу и да су, независно од промена Статута УБ, факултети различито поступали.
Било је, рецимо, примера да студент тражи мировање у летњем семестру, а правилником је предвиђено да се може мировати само година, па су на неким факултетима поништавали испите које је студент положио у јануару и фебруару да би добили мировање, а на неким високошколским установама нису.
Оно о чему треба водити рачуна, а што је наведено у правном тумачењу, је да за време мировања студент нема права студента, те нема ни право на повластице које произлазе из статуса студента (стипендију, кредит, студентски дом, субвенционисану цену исхране у мензама итд.) односно за време мировања студент губи та права, уколико их је раније стекао. Дакле, ко је живео у дому мораће да се исели, ко је примао стипендију неће је добијати током мировања.
Сем тога, време мировања се рачуна у укупне године студирања приликом рангирања за студентске домове, стипендије и кредите.
Статус мировања не утиче на обавезу студента да плати школарину. Уколико се одобри мировање на период од једне године, студент је дужан школарину само за једну школску годину. Уколико се одобри мировање на краћи период у оквиру исте школске године, студент је дужан целу школарину за ту школску годину.
Професори саветују да се студенти што пре укључе у праћење наставе и похађање испита и да искористе олакшице које дају факултети. Неке високошколске установе су већ донеле одлуке у интересу студената попут тога да се испити могу полагати сваког месеца, да су укинули услове за полагање који су у редовним околностима постојали или су омогућили да се испит полаже из више делова.
Професори се слажу да многи студенти неће моћи да “очисте” годину због кратког времена до завршетка текуће школске године и да ће се “гомилање” испита осетити наредне академске године.
Неки верују да ће факултети морати да размишљају о олакшицама и идуће школске године како би се премостиле последице вишемесечних блокада факултета.
Подсетимо, да су и даље на снази сви други разлози због којих студент може да поднесе молбу за мировање, а они су прецизно наведени у Закону о високом образовању и статутима високошколских установа.
Зашто је мењан Статут?
У члану Статута УБ који је додат блокаде се не помињу експлицитно већ је као основ за мировање употребљена синтагма “околности које се нису могле предвидети”. На питање зашто је мењан Статут ако сада разлог за мировање не могу да буду блокаде, незванично нам је објашњено да се претпоставило да ће блокаде трајати до краја текуће школске године и да је нова одредба унета како би се нашао излаз за ту ситуацију.
Foto FoNet Sofija Vukajlović
В.А Данас
