Готово половина грађана Србије, односно 43 одсто, незадовољно је радом Владе Србије, док радом скупштине није задовољно 48 одсто испитаника.
То је показало истраживање „Учешће грађана у демократским процесима у Србији 2015“ које је поводом Међународног дана демократије спровео Центар за истраживање, транспарентност и одговорност у сарадњи са Ипсос Стратеџик маркетингом.
Незадовољство грађана бележи тренд раста у последње две године, те је 2013. незадовољних радом скупштине било 38 одсто, а прошле године 43 одсто. Рад владе пре две године није оценило позитивно 33 одсто, а 2014. 39 одсто њих. Задовољних радом владе је 26 одсто, док је њих 31 одсто рекло „и да и не“. С друге стране, скупштином је задовољно свега 18 одсто, док и јесте и није задовољно 38 одсто. Истраживање показује да трећина грађана не зна колико има министарстава у садашњој влади нити колико посланика у скупштини, а сваки други не зна ни како се зове председник парламента.
Осим раста незадовољства радом институција, бележи се и раст неповерења у оно што говоре политичари у Србији. Наиме, чак 68 одсто испитаника рекло је да политичари не говоре истину, „и да и не“ рекло је 23 одсто, а свега осам одсто сматра да је истина оно што причају у јавности.
Резултати показују и благи пораст заинтересованости грађана за политику у односу на претходне године када је незаинтересованост стално расла. Скоро сваки трећи грађанин Србије заинтересован је за политику и друге теме у вези са политичким системом и носиоцима власти док је 2014. тек четвртина грађана била заинтересована. Ипак, упркос благим назнакама позитивних промена, још увек мање од трећине грађана учествује у политичком животу Србије или бар верује у ефикасност грађанског учешћа. Као и претходних година, једини политички ангажман у коме учествује више од половине грађана је гласање на изборима.
„Веома је важно да грађани буду свесни својих права и да знају да демократија нису само избори, већ је демократија оно што се дешава између два изборна циклуса. Сви заједно, од политичара до грађана, треба да се запитамо зашто нисмо спремни да учествујемо у демократским процесима и како да променимо ту чињеницу“, изјавила је Вукосава Црњански, директорка Центра за истраживање, транспарентност и одговорност.Показало се и да сваки пети грађанин изражава жељу да утиче на одлуке власти на националном нивоу, али када је у питању утицај на одлуке власти на локалном нивоу, тај проценат се благо повећао у односу на претходну годину – са 25 на 28 процената.
(danas)
