Уврежено мишљење у нашем народу је да се посао приватних детектива своди на праћење брачних пратнера и откривање прељуба. Али листа послова које ови истражитељи обављају је дугачка.
Изменама Закона о детективској делатности, обим података који су приватни детективи овлашћени да прикупљају недавно је проширен и с три нова овлашћења, а једно од њих је да у име фирме могу да проверавају да ли су радници на лажним боловањима, пише „Политика“.
Лажно боловање спада у повреду радних обавеза и радне диспциплине. Приватни детективи убудуће ће моћи и фотографијом да докажу да ли неко фолира боловање и за то време, на пример обавља неки приватни посао.
Такође детективи ће моћи да да прикупљају и податке о кандидатима за запошљавање (проверавају тачност њиховог ЦВ), као и податке о кривичним делима која се гоне по приватној тужби (на пример, преваре путем интернета до 5.000 динара).
Измене и допуне Закона о детективској делатности сада су усаглашене са Законом о општем управном поступку и инспекцијском надзору, а усвојене су прошлог петка у Скупштини Србије.
Моћи ће да користе и полиграф
Стеван Ђокић саветник из Центра за безбедност, истраге и одбрану ДБА, каже за „Политику“ да су ове новине дуго најављиване те да ће приватни детективи сада у свом раду моћи да користе и полиграф.
– Податке о кандидатима за запошљавање дететктиви ће моћи да прикупљају само уз писани пристанак кандидата. То је нека врста помоћи сектору људских ресурса у фирмама. Реч је о подацима о стручној спреми, да ли је кандидат радио у фирми и на позицији који наводи у биографији – објашњава Ђокић.
Наш саговорник наглашава да послодавац мора да упозори сваког кандидата да ће можда бити подвргнут детективској провери уколико жели да заснује радни однос. Након тога, представници фирме биографије кандидата дају детективима да обрађују податке.
Истражитељи добијају писано овлашћење од предузећа које их ангажује , као и уговор у којем је прецизирано зашто баш они раде такву проверу.
Све преко захтева
За све информације које приватни детективи истражују морају да поднесу захтев државним институцијама. На пример, ако желе да провере да ли је особа на лажном боловању, истражитељи морају да поднесу захтев болници.
Међутим, како наводи Ђокић, увид у лекарску документацију строго је заштићен и болница није увек у обавези да одобри такав захтев.
Према његовом мишљењу, рад приватних детектива на делима која се гоне по приватној тужби истераће на чистач многе преваранте који се крију иза лажних профила и налога на интернету.
Детективи су у обавези да пријаве полицији свако кривично дело на које наиђу у току свог рада. Дешавало се да приликом неког рутинског посла открију извршење другог кривичног дела. Приватним детективима је забрањено да хапсе, прислушкују људе, као и да раде на случајевима који су у надлежности државних органа.
Преваре, потрага за несталим особама, претње…
– Полиција хапшењем ставља тачку на случај, а приватни детективи само истражују. У већини земаља детективска делатност је на вишем нивоу него у Србији. Страни приватни истражитељи имају већа овлашћења него код нас и бољу сарадњу са полицијом, чија су продужена рука – закључује Стеван Ђокић.
Дететктиви у Србији најчешће раде на прикупљању података о несталим особама. Такође, истражују малолетничку делинквенцију и преваре из области осигурања. Раде и на на случајевима анонимних претњи, заштите интелектуалне својине, као и прикупљања података о успешности пословања компанија. Често их ангажују и забринути родитељи да открију да ли су њихова деца припадници неке од верских секти или наркоманских група.
Чиста прошлост
За лиценцирање и надзор пружања детективских услуга задужено је Министарство-унутрашњих послова-МУП Србије. Према расположивим подацима из полиције, у нашој земљи је регистровано 16 приватних компанија које се баве детективским пословима. Лиценца коју полиција издаје детективима важи пет година,а овим послом у Србији могу да се баве само домаћи држављани. Приватни детективи морају да имају чисту прошлост јер сви подлежу безебедносној провери.
