Малта никог не оставља равнодушним, или је волите или је не волите. Средине нема. Оно што је у другим крајевима света незамисливо или тешко прихватљиво, на Малти је свакодневица.
Заједничко свима нама је да не размишљамо о томе шта смо били у државама из којих долазимо, не размишљамо. Не размишљамо зато што у државама из којих долазимо нисмо добили прилику за нормалан живот и рад.
На Малти је лако наћи посао. Тешко је зарадити новац јер нас овде нико не плаћа да седимо, почиње своју исповест за Југмедију.
Радимо по десет и висе сати дневно, будимо се утрнулих руку и ногу, неиспавани и уморни. Да, наша сатница је између 5 и 8 евра. И да, на Малти смо у прилици да месецно зарадимо онолико колико Срби зараде за шест месеци.
Предиван је осећај када одеш у куповину и не размисљас о суми коју ћеш потрошити, не калкулишеш и не уклапаш буџет, још бољи осећај је што знаш да твој посао не зависи од тога на колико си састанака у странци отишао, да ли си показао довољну захвалност свом претпостављеном због тога што те је запослио.
Твој посао зависи искључиво од квалитета твог рада и оцену доносе супервизори који свакодневно прате сваког запосленог. Није важно кога познајеш и ко стоји иза тебе, или колико си пића попио са својим шефом. Важни су рад, труд и залагање на послу, Малта промени сваког од нас. Или ојачаш, или пакујеш кофере и враћаш се кући.
Мени је Малта дала прилику коју ми је Србија ускратила. Малта ми је дала прилику да, након 34 године преживљавања у Србији, живот живим пуним плућима. Малта ми је пружила слободу да правим планове, најважније од свега, Малта ми је вратила осмех на лице и веру у себе и своје способности. И, колико год да ми је тешко што сам раздвојена од своје породице, што своју мајку видим и чујем на вајберу, што не могу никог од њих пољубити или загрлити онолико често колико ја то желим, знам да је долазак овде био једна од мојих најбоље донетих одлука у зивоту.
Није лако пресећи и отићи
После две године без посла, суочена са питањима којој странци припадам, ко су ми родитељи, ближа и одавно преминула родбина, одлуку о напуштању Србије и доласку на Малту донела сам преко ноћи. И ако неко помисли да је лако пресећи све и отићи у непознато, у великој је заблуди. Међутим, ја више нисам могла да гледам у шта ми претварају моју лепу Србију и нисам више имала жеље да тонем заједно са њом. Лично мислим да ће нас за коју годину више бити у дијаспори него у матици, али то је проблем са којим се морају суочити они којима грађани Србије дају легитимитет да доносе одлуке уместо њих.
Ја не прихватам да о мојој судбини одлучују они којима не бих поверила ни свог зеца на чување, а камоли дала прилику да воде државу са око седам милиона становника.
Са намером да се у Србију не враћам, последње збогом зивоту који сам до тада водила рекла сам са страхом да ли ћу, због признатости српског пасоса у свету и угледа који Срби уживају на Малти, уопште проћи пасошку контролу на аеродрому у Ликви. Ја сам имала ту срећу или несрећу да на Малту стигнем пар сати након што је један Србин убио малтешког бизнисмена. Била сам запањена чињеницом да сам без икаквих проблема и званично постала један од емиграната који је, у потрази за бољим зивотом, добио прилику да тај бољи живот створи на Малти.
Међутим, за живот на овом острву ме ниста није могло припремити. Ни хиљаде ишчитаних интернет страница, ни туђа искуства…
Осим себе немате никога више
Прво што научите је да не верујете ни себи, а камо ли другима јер је истина овде релативан појам. Друго сто научите јесте да осим себе немате никог другог на ког се можете ослонити. Понајмање се можете ослонити на државу из које долазите. Ако се питате зашто, одговор је једноставан: Србија не располаже ни тачним бројем колико је њених грађана на привременом боравку и раду на Малти. За државу Србију, ми заправо овде ни не постојимо.
Већ 17 година функцију почасног конзула Србије на Малти обавља Малтежанин ког је за тај положај вероватно препоручио брак са Српкињом и новац којим је, претпостављам, купљена титула.
Срби на Малти немају врата на која могу покуцати уколико су суочени са правним и другим проблемима, имамо интернет и Фејсбук странице преко којих комуницирамо и пружамо информације, које се углавном темеље на личним искуствима. Наш основни проблем јесте недовољна информисаност о нашим правима јер званичнике ни једне ни друге земље не занима превише да се позабаве формалним уобличавањем српске заједнице на Малти.
Држави Малти плаћамо порезе, нашим породицама шаљемо новац који се троши у Србији али, за сада, не успевамо да нас – чују.
