Брзи ход десет километара сваког дана, руска зарјатка пред излазак на стазу, кинески таи чи два пута недељно…
То су активности којих се и дан-данас држи невероватни суграђанин Мирко Копуновић (91). Он је, како се присећа, одувек имао „ту енергију“.
– Одмалена сам волео да будем први, права сеоска инаџија. И увек сам волео да се рвем са јачим, што није случај код све деце. Најнемирнији сам био у више села, због чега су ме звали и Мирко Немирко. Био сам бржи од све деце, па су увек мене звали како бих терао коње. Ваљда ми је трчање у генима – започиње своју тркачку историју Копуновић.
Као дечак био је пастир, након тога шегрт, затим и војник дуже од 30 година, где је његов таленат и испливао. Као деветнаестогодишњак 1945. трчао је још у партизанима у Призрену, за време ратног стања.
– Организована је општа трка у батаљону и тамо сам стигао међу првима. Да се похвалим, добио сам петокраку значку и њу чувам као зеницу ока, то ми је прва награда за трчање – прича Копуновић.
Током свих ових година трчао је у Турској, Грчкој, Мађарској и увек је некако био међу најстаријима.
– Ја сам заставник прве класе југословенске Титове армије, због чега сам рано отишао у пензију. Седамдесетих година, трчао сам са пријатељем, потпуковником на Новом Београду, и још тада су нам се смејали. Два 50-годишњака пењу се на дрво, раде разноразне вежбе – присећа се Копуновић кроз смех.
Касније је прешао у тркачке клубове. Први Београдски маратон трчао је 1996. године, а лане, отрчавши полумаратон од 21 километра са 90 година, промовисан је у хероја ове манифестације.
– Био сам једини тих година који је брзим кораком завршио трку за три и по сата у Србији и добио сам повељу у Скупштини Србије, где сам се и ја нашао међу најбољима – каже Копуновић.
Копуновић и дан-данас свакога дана прелази по десет километара и стално вежба. Екипа „Блица” дан је провела с њим у СЦ „Олимп“ на Звездари.
– Имам маршруту поред Дунава према Земуну, затим поред Саве код Блока 45 према мосту, па онда на Авали, Ташмајдану, али сам најчешће овде на „Олимпу“. Ту ме можете наћи сваког дана.
И не намерава да престане.
– Све док ме ноге буду служиле, ја ћу трчати, јер оне су ми очувале здравље – закључује Копуновић.
РУСКА ЗАРЈАТКА И ТАИ ЧИ
Међу разним вежбама које ради нашла се и руска зарјатка.
– Радим разне вежбе које сам научио у војсци, као што је и зарјатка. То је загревање у 15 чинова које су нам 1945. показали руски официри који су нам командовали – објашњава Копуновић.
А да спорта никад доста, већ седам година иде на часове таи чија, кинеских вежби.
УЧЕСТВОВАО И НА БГ МАРАТОНУ
– Трчао сам трку задовојлства, али се ту нисам зауставио, већ сам наставио и даље ка Калемегдану, а после тога сам се вратио ка Ђерму и кући – испричао је Копуновић.
Мирослава Бркиц Блиц
