Ивана Меклвејн са својим колегама реагује онда када више нико не може да помогне – успешно решава отмице, али и спасава потенцијалне самоубице, таоце…
Преговарачки тим МУП-а формиран је 2004. године, а његов превасходни циљ је решавање конфликтних ситуација мирним путем. Овај тим је ангажован у ситуацијама попут запоседања објеката, претњи оружјем, самоубиством или убиством, приликом побуна у затворима… Ивана Меклвејн, полицијска инспекторка у Управи граничне полиције, иначе докторка медицине, чланица је овог специјализованог тима.
– Када сам почела да радим у МУП-у, моја позиција није била везана за преговарачки тим, више је била спој медицинског и полицијског посла. Међутим, врло брзо сам ушла у преговарачки тим. Захваљујући познавању језика била сам неколико пута у иностранству на обуци. Издвојила бих обуку у Метрополитан полису у Лондону, то је најбоља обука на свету – каже за „Блиц“ Ивана Меклвејн.
Само добровољно
Преговарачки тим МУП-а је ад хок тим – то значи да су сви чланови тима полицијски службеници који раде на својим радним местима, а који су прошли обуку и који се, када се укаже кризна ситуација, ангажују од стране координатора. Овај специјални тим чине вођа, два преговарача, документариста, који располаже свим потребним подацима – историјат случаја, о виновнику или жртвама. Ту је и психолог који је задужен за опсервацију породице жртве и стручњак за оперативно-техничку подршку. Пожељно је да у тиму буде бар једна жена јер неки виновници лакше и боље комуницирају са нежнијим полом.
– Тог момента када нас позову, дужни смо да се том позиву одазовемо, а наши руководиоци да нас ослободе посла који смо до тог момента радили. Морам да напоменем да бити преговарач подразумева, пре свега, добровољност. Преговарач, такође, мора бити особа која воли људе јер је у основи нашег посла спасавање људских живота – прича Меклвејн.
Умеће слушања
А када им службени телефон зазвони, то преговарачком тиму значи само једно – неко од њихових суграђана је у опасности.
– У сваком тренутку морамо да будемо спремни да саслушамо човека који у некој тешкој ситуацији себи жели да одузме живот. Али жели и да некоме исприча ту своју причу. Преговарач је тада можда једини човек коме је он успео то да исприча. Можда је разлог због чега се попео на мост или зграду некоме са стране потпуно безазлен, а за ту особу је то нерешив проблем. Ви сте ту да га саслушате и вратите на праву страну – објашњава наша саговорница.
Како каже, искуство може да јој помогне да види колико је озбиљна ситуација у питању.
– То не зависи само од те особе, њеног положаја тела, одабраног места… Зависи од целокупне слике, тога како је та особа обучена, како је стала, села, који је метод којим покушава да се убије, од боје гласа, од информација које добијемо од колега са терена или од
родбине… Али то опет не мора ништа да значи – прича Ивана Меклвејн.
У својој пракси сусретала се са различитим сценаријама.
– Било је ситуација када људи, у том тренутку очаја, самоубиство виде као једини излаз и имају чврсту намеру коју скоро да су успели да спроведу, па се ситуација ипак намести тако да ми успемо да ту клацкалицу између коначне одлуке и ревизије те одлуке померимо у корист ревизије и живота. А неки пут једноставно је више апел – он је можда мало чешћи у млађој популацији која није успела да се снађе ни сама са собом, околином, друштвом, породицом – каже ова хероина.
Први задатак
Свог првог терена, Ивана Меклвејн се и дан-данас сећа као да се јуче десио. То јој је, каже, било ватрено крштење.
– Сећам се, тај терен је био у једном селу поред Руме, пре неких седам-осам година. У питању је био момак који је оболео од шизофреније. Јако је тешко преговарати са психички оболелим лицима, нарочито лицима која болују од те групе болести. Преговори са њим су трајали чак 17 сати. Мада, што преговори дуже трају, шансе да успеју су боље – прича Ивана.
Да би неко био добар преговарач, објашњава нам саговорница, мора да зна да правилно сагледа ситуацију, да уме да превазиђе први критичан моменат успостављања првог контакта, затим други када долази до преокрета ситуације, али и да зна да у сваком тренутку мора бити концентрисан и присебан.
Помоћ психолога
Но тешке и често веома дуготрајне ситуације неретко потресу и саме чланове преговарачког тима који, иако професионалци, не могу да остану хладнокрвни на одређене животне приче. Тада на сцену ступају њихове колеге психолози који им помажу да лакше преброде настали проблем.
– Некада се нађем с нашим психологом и искрено им кажем да ми је тај и тај терен тешко пао, мало поразговарамо и кроз разговор решимо проблем. Добра ствар је та што чланови тима схватају психолога без предрасуда, за разлику од схватања психолошке помоћи у Србији генерално – каже Ивана Меклвејн.
А након што операцију успешно изведу и спасу човека који је био на ивици смрти, чланови преговарачког тима МУП-а добијају награду – поглед захвалности онога ког су спасли.
– Има оних који нам захвале, али чак и када не кажу ништа, ви им захвалност видите у погледу, и то је нешто што је у нашем послу испуњавајуће – искрена је наша саговорница.
Посао носе кући
Добар преговарач, каже наша саговорница, увек посао носи кући.
– Ви посао однесете кући самом чињеницом да се не одвајате од телефона. Када, рецимо, видим на вестима да се нешто дешава, нека кризна ситуација, одмах узимам у руке мобилни телефон јер знам да ће за два-три минута зазвонити – искрена је Ивана Меклвејн.
Андријана Јанковић Блиц
