Председник удружења Жељко Бодрожић истакао је да је основни закључак саме анализе да закони нису лоши и да највећи проблем представља примена тих закона у пракси. Он је додао да се закључује да постоје одређени недостаци или недоречености законске регулативе који не би били од утицаја да постоји воља да се ти закони примењују и поштују.
„Законска регулатива која се односи на безбедност новинара и на кривичноправну заштиту новинара оваква каква је довољан је основ како би се пружила адекватна заштита новинарима и како би се осигурала њихова безбедност. Дати су одређени предлози како би се поједини делови унапредили и додатно осигурала безбедност новинара у њиховом раду. Пре свега то су предлози за решавање проблема случајева којима су новинари најчешће и изложени, а тичу се узнемиравања и напада на душевни интегритет, а који не потпадају под постојећа кривична дела. Као и измене постојећих како би се проширила на поједине ситуације које сада не потпадају под неке кривична дела“, рекао је он.
Такође се осврнуо и на пројектно суфинансирање.
„Пројектно суфинансирање производње медијских садржаја од јавног интереса у области јавног информисања има проблема од самог почетка целог процеса до његовог краја. Постоје мишљења да су они последица законске недоречености, док је преовлађујуће мишљење да је проблем у примени самих закона. Анализа је показала да проблем представља то што се не врши анализа потреба медијских садржаја у локалним срединама, као и недовољна транспарентност појединих делова процеса пре свега у делу праћења и контроле одобрених пројеката. Затим, као један од највећих проблема издвојили су се рад и састав стручних комисија за одабир пројеката, злоупотребе приликом избора чланова комисија и недовољно прецизни критеријуми за избор. Такође, ту је и непоштовање критеријума за оцену пројеката, поготово у делу који се тиче расподеле средстава оним медијима који систематски крше Етички кодекс“, истакао је Бодрожић.
Он је додао да „Регулаторно тело за електронске медије не обавља своју надлежност адекватно и не користи у довољној мери овлашћења и мере које му стоје на располагању, а највећи проблем представља орган који обавља најважније послове, а то је Савет“.
„Овде преовлађује мишљење да су законска решења и овлашћења којима РЕМ располаже довољна да он оствари своју функцију, међутим недовољна независност и притисци доводе до тога да се злоупотребљавају поједине законске одредбе. На независност утиче више фактора, пре свега то што поједине битне послове обавља као ‘поверене послове’ које надлежно министарство може одузети у било ком тренутку. Такође, проблем је што четири члана Савета предлажу политичка тела, а бира их Народна скупштина. Критеријуми за избор чланова Савета нису довољно прецизни и јасни, а да би Регулатор могао независно да функционише неопходно је да постоји његова финансијска независност. Све то доводи до тога да Регулатор не остварује једну од својих основних функција а то је контрола пружалаца медијских услуга“, рекао је Бодржић.
Такође је споменуо да „јавни медијски сервиси не остварују своју основну улогу а то је извештавање о догађајима и темама од јавног интереса у служби грађана“.
„Највећа два проблема су управо непостојање уређивачке али и финансијске независности. Постојећи начин финансирања јавних сервиса не може да обезбеди независно функционисање, као ни тренутни механизам наплате такси“, рекао је Бодрожић.
Он је рекао да постоје и мали помаци.
„Позитивни помаци су остварени у оквиру Сталне радне групе за безбедност новинара: боља комуникација, систем пријављивања и размене информација, вођење евиденција и хитног поступања у случајевима напада на новинаре. Покренута је и иницијатива Заштитника грађана у вези са категоризацијом напада и притисака на новинаре“, закључио је Бодрожић.
