Целокупно земљиште на којем се налази „Београдски сајам“ и све сајамске хале убудуће су власништво Републике Србије, а „Београдски сајам“ нема више ни уписано право коришћења тих некретнина. „Београдски сајам“ је из своје имовине у јуну искњижио више од 24 хектара којима је до тада располагао. Ове промене су већ раније унете и у катастар, а промене су јавно објављене током овог месеца, пише Нова економија.
Према проценама из 2018. године, вредност земљишта којим је располагао Сајам је нешто више од две милијарде динара (17,1 милион евра), док је процењена вредност грађевинских објеката 2,5 милијарди динара (21,5 милиона евра), види се из финансијског извештаја, пише Нова економија.
Подсетимо, градски менаџер Мирослав Чучковић у априлу ове године најавио је да се Сајам за приближно пет година сели у Сурчин, код будућег националног стадиона, а у оквиру комплекса који ће држава саградити за потребе специјализоване изложбе ЕXПО 2027.
Хала 1, која је под заштитом, биће претворена у креативни центар, рекао је тада Чучковић за Вечерње новости.
Последњих месеци у јавности су кружиле и гласине да би простор Београдског сајма могао да буде дат „Београду на води“ за даљу градњу станова, пише Нова економија.
„Београдски сајам“ и Република Србија су се од 2015. године судили око тога колико земљишта, зграда и средстава које користи „Београдски сајам“ припада држави, преноси Нова економија.
Пресудом Привредног суда у Београду из октобра 2015. године утврђен је удео државне својине од 26,48 одсто, а пресудом Врховног касационог суда из јула 2019. године још 73,52 одсто, наводи Нова економија.
На основу ових пресуда утврђено је да је држава власник свих сто одсто средстава које користи „Београдски сајам“.
Сајам се жалио на упис у катастру
Како наводи Нова економија, на основу пресуда, Републички геодетски завод је у Катастру непокретности променио податке и на земљишту Сајма уписао државу као јединог власник и јединог имаоца права.
„Београдски сајам“ се жалио на ову одлуку Сајма тврдећи да пресуде суда не „опредељују ниједну непокретност“, односно да су оне „декларативног карактера“ и да на основу њих не може да дође до промена у катастру, већ да се само утврђује власништво Србије над средствима које користи Сајам, пише Нова економија.
Републички геодетски је у марту 2021. донео делимично решење, а у марту 2022. године допунско решње.
Међутим, иако су подаци у катастру већ били измењени, Сајам није своје књиге ускладио са овим стањем.
У извештају за 2022. годину, пише да је Сајам фактички наставио да користи све парцеле и све објекте, тако да у пословним књигама није „вршило књижење никаквих промена по овом основу“, наводи Нова економија.
Међутим, у априлу ове године, Влада је донела Закључак који се сагласила да Скупштина Сајма донесе одлуку о усаглашању имовине у билансу. Скупштина је ову одлуку донела у јуну 2023. године.
Губитак од скоро милијарду динара
На основу одлуке, Сајам је искњижио све непокретности, на терет расхода. Тако је у коригованом финансијском извештају за 2022. годину исказан губитак од 991,5 милиона динара, истче Нова економија.
Сајам је губитак покрио смањењем основног капитала.
Међутим, у тренутно једино јавно доступном финансијском извештају и даље је уписан добитак од 3,5 милиона динара.
Како Београдски сајам појашњава, предузеће је редован годишњи извештај поднело у марту 2023. године. У том извештају је исказан добитак од 3,5 милиона динара, истиче Нова економија.
Након што је спроведена одлука Скупштине о искњижењу имовине, поднет је кориговани редовни годишњи извештај који у АПР има статус „поднет“, односно још увек није објављен.
У овом извештају Сајам ће имати исказан губитак од 991,4 милиона динара.
Опширније на сајту Нове економије.
Foto Shutterstock/ BalkansCat
