Деца која се у школи буду понашала непримерено, биће „преваспитавана“ кроз хуманитарни и друштвено-корисни рад, а уколико одбију прописане мере, као што су рецимо чишћење школе, брига о цвећу, фарбања ограде или помагање свом другу у ношењу ранца и слично, родитељима прете кривични или прекршајни поступак.
У зависности од тога колико је ђак „згрешио“, може да добије опомену или укор, а у складу са тим друштвено-корисне активности мораће да извршава два до четири пута недељно, у трајању од две до четири седмице. Препоручено трајање активности је од 15 до 45 минута дневно.
– Важно је да се ове мере не схвате као казна, већ као додатно средство и алат у образовању. Искрено верујемо да ће велики број деце прихватити овај систем, као и родитељи који не знају како да науче дете да промени понашање – објашњава за „Блиц“ Биљана Лајовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја, једна од мноштва стручњака, међу којима су наставници, директори, педагози, директори школа, који су учествовали у писању Правилника, а који треба да почне да се примењује од 15. септембра.
Неприхватљиво понашање деце је знак не знају како би требало да се понашају, а задатак одраслих јесте да их науче, каже она.
Ипак, шта се догађа уколико дете одбије да се повинује васпитној мери која му је изречена у складу са начињеним прекршајем?
Лајовић објашњава да, имајући у виду да је по закону родитељ одговоран за дете, школа има право да покрене кривични или прекршајни поступак против родитеља.
– То се примењује у крајњем случају, али постоје механизми који се труде да до њих не дође – рекла је за „Блиц“ Биљана Лајовић.
У Правилнику се, тако, наводи:
„Родитељ, односно други законски заступник обавезан је да, у складу са планом обављања друштвено-корисног, односно хуманитарног рада, активно учествује у остваривању тог плана. Родитељ, односно други законски заступник је одговоран ако ученик одбије да остварује активности друштвено-корисног, односно хуманитарног рада“.
Уколико дете прихвати изречене мере, њихово извршавање утиче на поправљање оцене из владања.
Да се деца науче одговорном понашању
– Пре свега, циљ је да се не етикетирају деца која начине један или више поступака, које називамо неприхватљивима, а не неваљалима – објашњава она.
По њеним речима, други циљ примене мера из Правилника јесте да се деца науче одговорном понашању, али и да се повећа одговорност свих учесника васпитно-образовног система: наставника, родитеља и ђака.
Нижа оцена из владања није довољна за емпатију
– Васпитне мере које се изричу су најприближније и у највећем складу са оним што је ученик урадио. Оно што покушавамо да применимо јесте ресторативна дисциплина, односно умањење или отклањање начињене штете некоме, а то је озбиљно дејство на систем вредности – каже Лајовић, и додаје да само смањивање оцене из владања не може да изазове разумевање и емпатију код деце, као овакав систем.
Гурнеш друга, носиш му ранац
Она то илуструје следећим примером: уколико једно дете гурне друго, а оно падне и повреди руку, онај који га је гурнуо, требало би да му пружи помоћ и да му у наредном периоду помогне у ношењу торбе, како би разумео колико је овом детету тешко.
– Дете би требало да се запита: „Шта је потребно да урадим да бих надоместио грешку?“ Потребно је да постоји култура дијалога, договор, консултација са родитељима, али и вршњачка медијација – каже она.
Лајовић је нагласила и да ће бити организована обука одређених саветника за примену Правилника, али свесна је и да је сама имплементација процес за који је потребно време, те управо због тога, уколико једна мера не заживи, не би ваљало одустати од целог Правилника, сматра она.
Шта каже правилник
Ученик своје обавезе може да повреди на лакши начин, ако у школу дође непримерно одевен, прља или уништава школску имовину или прибор других ђака. У теже повреде обавеза спада мењање оцене у дневнику, доношење оружја у школу, коришћење дроге, алкохола и дувана у школи, угрожавање своје или туђе безбедност, те довођење до физичког и психичког повређивања.
Дете које су у школи потуче, преправи оцену у дневнику, донесе петарде, оружје, дрогу, алкохол, цигарете, као и ученици који преписују, неоправдано изостају, или често прави лакше прекршаје – категорише се као ученик који је направио тешку повреду ученичких обавеза.
Васпитне мере, којима је циљ да утичу на систем вредности детета и да промене његово понашање, прописују се у складу са тежином грешке коју је ђак направио, и широког су дијапазона: помоћ домару у радионици, поправка, уређење парка и простора око школе, чишћење снега, лишћа, окопавање цвећа, фарбање ограда, клупа, одржавање спортских терена…
Такође, могућност су и припрема материјала за рад у вези са темом која је повезана са одређеним понашањем и системом вредности који би требало да ученик промени, односно усвоји, помоћ тиму за заштиту од насиља у организовању предавања на тему у вези са повредом, помоћ дежурном наставнику или у продуженом боравку, учествовање у организацији хуманитарне акције за помоћ и подршку угроженима (Црвени крст, Свратиште, Установе заштите деце без родитељског старања и другима)…
Шта каже струка
Градски секретар за образовање и дечију заштиту Славко Гак рекао је за „Блиц“ да подржава све мере које ће допринети подизању свести деце о одговорности за њихово понашање.
– Уверен сам да ће Правилник Министарства дати резултат, мере су примерене деци школског узраста и верујем да ћемо сви брзо видети ефекте. Школе морају бити место где ће ђаци осим знања понети и усађен однос поштовања према школском другу и однос одговорности за своје поступке – истакао је Гак.
Милорад Антић, председник Форума средњих школа, каже и да је много примера где се због неваспитања једног детета ремети настава и зато је неопходан друштвено-корисни рад.
– Друштвено-корисни рад је прави ако има ефекта, што се показало у западним замљама само ако деца схвате зашто су кажњена. Неће бити учинковит ако то деца и родитељи изврну руглу и подсмеху.
И директори школа подржали су Правилник.
– Сигуран сам да ће имати позитиван утицај. Када деца схвате да и они могу бити корисни, када буду имали више обавеза, а мање времена да из досаде чине непримерене ствари, осећаће се прихваћенијим и неће морати да се доказују на негативан начин – рекао је за данашње „Новости“ директор ОШ „Горња Варош“ из Земуна.
Нада Трифковић, директорка Медицинске школе Београд, каже да се њени ђаци већ годинама баве хуманитарним и корисним радом, организују активности за помоћ оболелим вршњацима и професорима, волонтирају у Црвеном крсту…
М. Милојковић , Л. Сладојевић Блиц
