У Србији су све интензивније медијске манипулације којима се шири проруска и антизападна пропаганда, чији су главни промотери државни службеници, што је погубно за Србију и њено друштво. Ово је поручено на трибини „Србија под ‘братском’ агресијом”, која је у организацији покрета Нови Оптимизам одржана у четвртак 13. јула, у Београду.
Отварајући скуп, оснивач Новог Оптимизма Бранислав Гута Грубачки је рекао да се Нови Оптимизам још 24. фебруара 2022. одредио по питању агресије Русије на Украјину и започео сарадњу са свима који су демократски оријентисани и желе да укажу на погубност руског утицаја.
„Преостаје да се у Србији учини нешто да се погубна руска пропаганда у којој је агресор жтва, а жртва агресор измени колико је то могуће у јавном мњењу. Ми смо погубност те руске агенде и проруског, пропутиновског наратива, који се овде негује већ годинама, означили као нешто што је штетно за Србију и све њене грађане”, рекао је Губачки.
Он је додао да трибине Новог Оптимизма говоре о штетности проруске пропаганде и предлажу да се мора учинити нешто да се стање у српском друштву промени. Грубачки је указао да је један од доказа јаког утицаја Русије у Србији задржавање руског антиратног активисте који живи у Београду, Петра Никитина, на аеродрому Никола Тесла, према захтеву БИА.
„Желимо да пружимо подршку Никитину који се налази на аеродрому и није му дозвољен улазак у земљу, без обзира што он има стално боравиште у Србији, и што је холандски држављанин. Пружамо му подршку, као и свим људима који се јавно изражавају против Путина и руске пропаганде”, рекао је Грубачки.
Окупљенима се на почетку обратио и председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), Жељко Бодрожић, који је осврнувши се на медијску сцену рекао да је “путиновска пропаганда” у последњих двадесет година присутна у Србији, те да је Путин величан константно.
„Чини ми се да је овде створена једна аутохтона врста подржавалаца Путина која је у узвесној предности у односу на оне који га у Русији подржавају, јер нема страха од мобилизације и других последица које носи рат. Ми од почетка немамо дилеме да се ради о режиму који гуши слободе у Русији, који гаси медије, док је за време Путиног режима до сада остало на десетине мртвих новинара. То довољно говори с ким имамо посла и сигурно је да су то били знаци да ће тај режим кренути и ван Русије да спроводи своју политику”, рекао је Бодрожић.
Експерт европског права и европских интеграција Владимир Међак изјавио је да путем медија власт шаље различите поруке везане за спољнополитичку оријентацију Србије. Према његовој оцени, у медијима се може чути да Србији не треба ЕУ, да ће Србија бити као Норвешка која није део ЕУ, затим се промовише савез са Русијом, а спомиње се и БРИКС.
„Имамо константно слуђивање грађана, и то не раде Руси, Раша Тудеј, већ државни службеници од председника, премијерке, па надаље, и то је највећи проблем. Анти-ЕУ наратив је порастао скоро пет пута од 2017. године. Намеће се да је прича о ЕУ прича о парама, емоције су на истоку одвојене за Русију и Кини, па се питам где је мозак”, рекао је Међак додавши да је спољна политика Србије нејасна.
„Наша спољна политика у седам дана изгледа као ролеркостер. Први дан Америка је наш најбољи пријатељ, затим други дан љути смо на њих, трећи дан Немачка финансира протесте у Србији, четврти дан покрећемо поступак против британске посланице у Британском парламенту, пети дан суспендујемо извоз наоружања, шести дан одржавамо војну вежбу са НАТО-ом, седмог дана нашем шефу БИА уводе санкције. Сад се ти снађи”, поручио је Међак.
Драгослава Барзут, из организације Грађанске иницијативе, указала је да је у Србији један од највећих проблема везаних за ширење проруске пропаганде медијска сцена и начин на који „озбиљнији” медији некада горе од таблоида шире манипулације. Она је оценила да се најтеже мења културолошки образац и раширено миљење да је Русија Србији братска земља.
“У Србији је присутан мит о братској Русији, и ми који се бавимо културом знамо да се најтеже мења управо културолошки образац и самим тим то мишљење о Русији. Овде грађани и грађанке немају могућност да се информишу и да до њих дођу информације које се не уклапају у доминантан наратив”, изјавила је Барзут.
Златоје Мартинов, публициста и новинар, оценио је да њега не чуди тежња Русије да шири утицај, већ став Србије је нешто што је забрињавајуће. Мартинов је подсетио да су генерације бивше Југославије биле окренуте западу и није било симпатија према истоку.
Данас, каже Мартинов, у Србији је озбиљан проблем страховита руска пропаганда која последњих десет година иде узлазном путањом.
„Ситуација се променила деведесетих и данас је то интензивирано. Али, мене није изненадило јер сам схватио да кад је дошао Путин на власт он је имао идеју обнове руске империје и само сам се плашио да се ми не уплетемо у то, нажалост управо се то догодило. И то је оно што мене лично брине и плаши, нажалост не плаши већи део нашег становништва, али то је проблем страховите медијске пропаганде и притиска, и зато ме ово данас подсећа на несретне деведесет године“, рекао је Мартинов.
Према оцени професора ФДУ и позоришног критичара Ивана Меденице русофилија у Србији није аутентична, већ конструисана медијском пропагандом, која је појачана са доласком Путина. Меденица истиче да се актуелни режим одржава промовисањем спинова, ширењем вести које су у супротности једна са другом.
Према његовим речима, вест о увођењу санкција САД директору БИА говори да је притисак запада већи, те да се Србији шаље јасна порука да се више не може водити спољна политика на четири стуба.
„Најзначајније чињенице су да неке од кључних фигура носилаца идеје српског света полако долазе на црне америчке финансијске листе и то су кључни политички механизми које запад има на располагању. На црној листи је био Милорад Додик, па Александар Вулин, ко је следећи? Притисак расте и Србија не може више да седи на четири столице и да има четири стуба спољне политике, него се одређени захтеви испостављању све брже и све интензивније”, рекао је Меденица.
Анализирајући однос друштва у Србији према агресији Русије на Украјину, новинарка Н1 Александра Годфроа је истакла да разговори са грађанима показују да у Србији углавном нема емпатије са украјинским жртвама.
„Ја бих волела ако би било могуће да грађани у Србији схвате да нема ничег подлијег, нема ничег тежег и опаснијег од братске агресије, јер је са њом јако тешко борити се. Аргументи не раде, јер се говори о емоцији. Људи верују оно што њима одговара да верују”, изјавила је Годфроа.
Према њеним речима, потпуни недостатак емпатије је последица наратива који „удара” на емоцију, док проруска пропаганда у Србији иде од врха власти.
„Постоје поступци који показују да се Србија полако одваја испод те медвеђе шапе Русије, али истовремено са врха власти долази другачија порука, као да се играју, поигравају са оним што знају да већина њихових гласача жели да чује”, оценила је она.
Поред тибине, у Простору Миљенко Дерета на иницијативу Новог Оптимизма организована је и изложба ратних фотографија из Украјине.
Фотографије су сведочанство последица агресије Русије на Украјину, на којима су приказане судбине људи и размере разарања градова, села, насеља, културне баштине.
