Ако се родитељи одлуче да њихови најмлађи деле позвинице за рођендан у школи или у вртићу, мораће добро да припазе на број планираних званица, односно мораће да позову цело одељење, тј. групу.
То бар предвиђа нови правилник о сузбијању дискриминације, који важи од 1. септембра.
Правилник узима у обзир да дискриминаторски могу да се понашају сви учесници образовног система: деца, родитељи и наставници, и предвиђа механизме за решавање свих потенцијалних ситуација, али и превенцију таквог понашања.
Шта је шала, а шта дискриминација?
У Правилнику су наведени и примери појединачних типичних ситуација у којима ђак дискриминише друге, у циљу конкретног разумевања које ситуације заправо јесу дискриминаторне, а све их везује то да је дискриминисаној особи „повређено лично својство“, како је објашњено. Један од примера су рођенданске позивнице.
– Школа не сме да дозволи да деца, када позивају на рођенданске прославе, не позову сву децу из одељења. Родитељи имају право да славе рођендане како желе, али немају право да не донесу позивнице за сву децу, ако позивају у школи – објаснила је Весна Недељковић, помоћница министра просвете за предшколско и основно образовање и васпитање.
Подсмевање другим учесницима у образовању (дакле, ругање другим ђацима, њиховим родитељима и запосленима у школи) на основу националности, омаловажавање и ословљавање погрдним именима припадника одређених група, такође се сматра дискриминацијом. Ту спадају и игнорисање и избегавање, али и причање увредљивих вицева и неумесних шала, певање увредљивих и понижавајућих песама о припадницима неке групе, слање увредљивих и понижавајућих порука путем СМС-а, ММС-а или друштвених мрежа. Дискриминаторним понашањем сматра се издвајање деце по вери, нацији, личном својству…
И наставници и родитељи греше
Некада потпуно нехајно и наставници и васпитачи могу учинити кораке који су заправо дискриминаторски. По томе чак и превише хвале приписане припаднику већинског становништа, или насупрот томе, умањивати нечију вредност само зато што је припадник мањинске групе, такође је уврштено у дискриминаторно понашање. Треба бити и пажљив и са питањем „Како би се ти осећао да је он теби урадио тако нешто?“.
– Могуће је да том ученику, на пример, тако нешто не би сметало. Сви су различити. Примери могу да буду и банални, попут тога да један ђак другом стално узима гумицу. Али ако му то смета, просто му немој узимати гумицу. Не смемо да се правимо да нешто нисмо чули и да је неко понашање симпатично, ако неког вређа. Морамо да водимо рачуна да својим чињењем неког не повредимо – објаснила је Недељковићева. Такође, установе морају да обезбеде једнаке услове за све. Тако слабовидо дете не може бити ускраћено за екскурзију јер нема личног пратиоца, или ако има алергију на храну – мора му се гарантовати храна без алергена.
– Ако било која установа организује неку акивност, она је дужна и да обезбеди потребне услове – наглашава Гордана Цветковић, руководилац групе за заштиту од насиља и дискриминације при Министарству просвете.
Као једну од честих дискриминација из Министарства наводе ону која се тиче талентоване деце. Ако наставник не препозна да је у питању ученик коме је потребно прићи на посебан начин, оно може да стагнира.
Неретко смо били сведоци примера када родитељи не дозволе деци да иду у школу због једног „проблемтичног“ ученика. По новом правилнику и то је дискриминација, јер би требало да се заложе да се том детету помогне и тако дају пример и својој деци.
Циљ – превенција
Правилник пре свега има циљ да сви учесници могу да препознају дискриминаторско понашање, па тако и да делује превентивно. То подразумева да је информативан и едукативан, али не предвиђа санкције. За сваки процењени ниво дискриминације директор установе је дужан да поднесе пријаву надлежним органима, те обавештава Министарство или надлежну школску управу, и то у року од 24 сата од догађаја.
Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тим за заштиту, полиција или центар за социјални рад процене да тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета и ученика.
Правилнике треба и спроводити
Александар Марков, представник Форума београдских гимназија, каже да је дискриминација озбиљна тема.
– У нашим школама дискриминација је озбиљно присутна. Од социјалног статуса ученика, до њиховог сексуалног опредељења. Нажалост, оно што примећујем у раду са младима јесте да су они у последње време све конзервативнији и све теже прихватају различитост. Са дискриминацијом се треба борити потенцирањем правих примера и проблема. Лако ћемо за позивнице, које су наведене као пример – рекао је Марков.
Он додаје да смо правилнике имали и раније, али да је суштина у њиховом поштовању, „ако га спроводимо како треба – смисао постоји, ако не – џаба нам и нови“.
М. Милојковић , А. Латас Блиц
