У зависности од тога на који период је лекар осуђен, варира и период након којег ће бити избрисан из евиденције и враћен на рад.
На пример, уколико је лекар осуђен за неко кривично дело за које му је изречена казна до годину дана, из казнене евиденције брисаће се после пет година, када му се враћа дозвола за рад и може да почне несметано да ради.
Да би наступила „рехабилитација”, потребно је да протекне одређени временски рок од раније осуде, као и да у том периоду не учини ново кривично дело. “Рехабилитацијом” се брише осуда и престају све њене правне последице, а осуђени се сматра неосуђиваним.
Коментаришући ову одредбу у медијима, директор Лекарске Коморе Србије др Милан Динић изјавио је да је трајно одузимање лиценце била „неправда према лекарима”, јер они, као и сви други грађани, имају право на рехабилитацију.
Подсетимо, лиценце лекарима може да одузме и Суд части Лекарске коморе Србије по пријави пацијента, породице или другог лекара, уколико се не води цивилни судски поступак. Од 2010. године до данас Суд части примио је 924 пријаве на рад лекара, а Динић је рекао да је донето око 60 осуђујућих пресуда.
У свега неколико случајева, лекарима је лиценца за рад одузета трајно.
У случају смрти Миле Андрић из 1998. године, дечији хирург из Крагујевца трајно је изгубио лиценцу за рад и осуђен је на осам месеци затвора због “тешког дела против здравља људи”. Суђење је трајало 12 година и то је био први пут да је неком лекару трајно одузета лиценца за рад.
Затим је лиценца трајно одузета гинекологу из Ниша, који је због смрти породиље осуђен на две и по године затвора. Трајно је лиценцу изгубио још један гинеколог и то због смрти бебе на рођењу у Неготину, где је на суду доказано да је беба умрла због неадекватног порођаја, а гинеколог је осуђен на годину дана затвора. Лиценца је трајно одузета и лекару из Панчева који је правоснажно осуђен на 10 месеци затвора.
За друге случајеве, међутим, до данас нема судског епилога, па су тако остали нерешени случајеви Саре Марковић из 2012. године која је преминула од упале плућа и Дијане Маринковић која је преминула од гушења узрокованим јаком упалом грла. У оба случаја родитељи малолетне деце тужили су лекаре за несавесно лечење.
Један од последњих случајева који су доспели у медије јесте случај осмогодишњег Раденка Никодиновића, који је преминуо након наизглед обичног прелома руке. Његовом лекару је Суд части Лекарске коморе за централну и западну Србију одузео лиценцу на две године.
Процес доказивања лекарске грешке у Србији траје најмање три до пет година, већина случајева завршена је привременом забраном рада, милионском материјалном одштетом, али ретко која и затворском казном и трајним одузимањем лиценце. Тако нешто, новим Законом, више неће бити могуће.
