Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Партнери за демократске промене Србија (Партнери Србија) представили су резултате два истраживања о транспарентности правосудних органа и сарадњи правосуђа са медијима.
Вида Петровић Шкеро, судија у пензији и ауторка истраживања НУНС-а “Искуство и перцепције новинара о транспарентности правосуђа у Србији”, сматра да је ово најобимнијије истраживање код нас о односу правосудних институција и новинара. Према њеним речима, новинари сматрају да је правосуђе затворено, да судије не смеју са њима да комуницирају, а правосуђе сматра да медији и новинари нису довољно стручни, и да крше многа права. Шкеро је посебно апострофирала чињеницу да је заштита новинара пред правосудним органима „веома лабава“.
„Судије се боје новинара који ће да их изложе притиску, а новинари сматрају да судије раде под под притиском власти“, навела је Шкеро, цитирајући изјаву новинара из фокус групе да се дешава да “новинар који је био у судници, док стигне у редакцију, констатује да медиј чији новинар није био у судници већ има објављену информацију са суђења. Машинерија таблоида и власти као да ради заједно, а ништа се не предузима и нема воље институција да се ово промени”.
Кристина Калајџић, из Партнера Србије, указала је да велики проблем преставља што судови у 85% случајева не објављују вести и саопштења на својим сајтовима, док основна тужилаштва то не раде у 72% случајева. Она је посебно истакла проблем непостојања одговорности и стварних санкција за институције које ћуте и које су нетранспарентне у свом раду.
“У пракси не постоје казне за председнике судова или портпароле за неодговарање на упит новинара, или због необјављивања вести на сајтовима. Стога, недостатак стварне одговорности омогућава овим инситутцијама да се све више затварају”, истакла је Калајџић.
Лидија Комлен Николић, из Удружења јавних тужилаца, рекла је да постоји тренд отварања тужилаштава, али да тужиоци не воле да се експонирају, јер се не осећају сигурно.
“Комуникација са медијима је заправо заштита рада Тужилаштва”, навела је Комлен Николић додајући да портпароли често немају одобрења тужиоца, а разлог томе што их нису питали.
Ивана Обрадовић, судија Вишег суда у Крагујевцу, истакла је да је за слику правосуђа битна отворена сарадња са медијима. Према њеним речима неке судије мисле да ће медији лоше да напишу о њима, јер их у старту сврставају у режимске, и да се тако бране.
“Нереално је да свака редакција има обученог новинара за правосуђе, али је битна добра воља”, истакла је Обрадовић.
Истраживање НУНС-а показало је да се новинари у свом раду суочавају са великим бројем баријера у добијању одговарајућих података, јер постоји неповерење између представника правосудних органа и новинара. Новинари су констатовали и да постоји недовољна обученост портпарола у правосудним органима, који би требало да буду кључни извор информација за медије. Отуда се новинари често у извештавању окрећу другим изворима података, као што су адвокати, самостални експерти и други медијски извори, а који пружају само ограничене могућности за објективно извештавање.
Перцепција новинара је да правосудне институције и судије не улажу труд у унапређење сарадње са медијима и новинарима, јер су често недоступни за новинаре. Уједно, процедура за добијање судских одлука је спора.
Редакције најчешће немају новинаре који су специјализовани искључиво за праћење рада судова и тужилаштава. Оптерећење новинара другим пословима у већој или мањој мери онемогућава их да редовно прате суђења и тако на најнепосреднији начин долазе до жељених информација.
Величина суднице често не омогућава присуство свим новинарима који желе да прате суђење и новинари сматрају да су мале суднице биле изговор судијама да им се онемогући приступ суђењима.
Уједно, занемарљив је број новинара који су прошли обуку о процедуралном знању за правилно извештавање о свим фазама кривичног поступка.
Резултати израживања Партнера Србије показују да не постоји уједначен приступ у комуникацији судова, односно тужилаштава, било да се ради о информацијама које су доступне на сајтовима ових институција, одговарању на захтеве за приступ информацијама од јавног значаја или директној комуникацији и сарадњи судова и тужилаштава са медијима. Ово истраживање је показало и да комуникација, било усмена или писана, највише зависи од појединаца који су унутар судова, односно тужилаштава, задужени за комуницирање са јавношћу.
На основу претраге сајтова судова и тужилаштава уочена је неусклађеност у броју, врсти и квалитету информација које су на сајтовима доступне. Већина судова и тужилаштава не објављује вести о свом раду, чак ни када се ради о поступцима за које постоји повећан интерес јавности.
Када се ради о поступању по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја, ово истраживање је показало да транспарентност судова и тужилаштава опада уколико су предмет захтева информације које су медијски интересантне и потенцијално укључују носице јавних функција.
Цео извештај НУНС-а “Искуство и перцепције новинара о транспарентности правосуђа у Србији” можете погледати овде
