Увођење електронског рецепта и картона пацијентима у нашој земљи од нове године ће, кажу надлежни из РФЗО, умногоме олакшати одлазак код лекара. Главни услов нове здравствене књижице
ЗАХТЕВЕ за замену папирних књижица картицама здравственог осигурања, који морају да се поднесу до 31. децембра, предало је 4.911.008 од укупно 6.846.998 здравствено осигураних. Већ сада је јасно да нема шансе да до краја године сви добију нове здравствене исправе. Многи ће зато од 1. јануара код лекара ићи с потврдом да су поднели захтев за издавање картице, која се добија у филијалама РФЗО.
Све потврде издате од 16. децембра важиће неограничено, односно до израде нове здравствене исправе, док ће они који су раније узели потврду морати поново да је траже уколико у међувремену не добију картицу, с обзиром на то да потврде издате пре 16. децембра важе само 30 дана.
У свим филијалама РФЗО су гужве за замену здравствених књижица, јер је већина осигураника чекала последњи моменат за предају захтева. Додатни проблем је и то што Завод за израду новчаница месечно може да штампа само 350.000 здравствених картица.
– Имајући у виду све то, може се очекивати да се замена здравствених књижица картицама реализује најраније крајем марта 2017. године – каже, за “Новости”, Верица Лазић, директор Републичког фонда за здравствено осигурање.
Осигураници који су добили нову здравствену исправу у домовима здравља наилазе на техничке проблеме, јер се догађа да без старе књижице не може да се нађе здравствени картон пацијента, а у неким домовима здравља, да би себи олакшали посао, на чиповане картице лепе папириће с бројем картона.
– Проблеми у примени здравствене картице не би требало да постоје, јер се оне могу проверити на четири начина: преко веб-сајта РФЗО, путем веб-сервиса коме приступају здравствене установе, помоћу апликације “КЗО читач” и, у крајњем случају, контактирањем организационе јединице РФЗО – објашњава др Верица Лазић. – Све је то обезбеђено како би се избегао сценарио враћања осигураника са шалтера здравствених установа. РФЗО је организовао подршку свим здравственим установама у смислу обуке запослених који раде на шалтерима. Проблем је у томе што поједине здравствене установе још нису успоставиле, барем најпростије, електронске евиденције картона пацијената.
Директорка Лазић каже да чак и најпростија excel база, у којој су, осим јединственог идентификатора пацијента, на пример јединственог матичног броја грађана, присутни и атрибути “број картона”, “изабрани лекар”, “полица и ред на којој се картон пацијента налази” и сл., могу да обезбеде не само ефикаснију претрагу картона пацијента, већ и да олакшају читав процес рада с пацијентима.
Здравствена картица је предуслов за информатизацију државног здравства, која је почела и електронским заказивањем прегледа, засад у Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду. У будућности, Интегрисани здравствени информациони систем (ИЗИС), који је почео да се примењује у марту ове године, прво у Нишу, требало би да омогући и увођење електронског здравственог картона и електронског рецепта у читавој Србији. Кроз ИЗИС, рецепте засад реализује осам апотекарских установа: Ниш, Београд, Крушевац, Јагодина, Зајечар и Вршац, као и два дома здравља: Ириг и Нови Кнежевац.
Када систем заживи, у свих 157 домова здравља у Србији и око 1.000 апотека, више од 60 милиона папирних рецепата, колико се годишње изда, биће замењено електронским. Према пројекцијама које су раније прављене, тако би могло да се уштеди више од 100 тона специјалног папира и више од два милиона евра, колико се троши за израду и штампање рецепата.
Електронски рецепт омогућава да се лек наручи путем СМС или мејлом, што је велика предност, нарочито за хронично оболеле који сваког месеца морају да дођу код изабраног лекара по терапију.
У плану је и увођење електронског здравственог картона, где ће на једном месту бити комплетна историја болести пацијента, рендгенски снимци, електрокардиографски налази, лабораторијске анализе… Паралелно ће, ипак, морати да се води и папирни здравствени картон, јер је једино он валидна судско-медицинска документација.
ВЕРИЦА ЛАЗИЋ: МНОГЕ ПРЕДНОСТИ
ИАКО многима није јасно зашто се уопште уводи картица уместо папирне књижице, што ће појединце, фирме, или државу, у зависности од тога ко плаћа замену, коштати више од 2,7 милијарди динара, директорка РФЗО Верица Лазић (на слици) каже да су предности здравствене картице многобројне.
– Увођење здравствених картица онемогућиће злоупотребе, тј. фалсификовање исправе, а сигурносни системи обезбеђују високу заштиту административних података на чипу. Здравствена картица значајно олакшава процес овере, без потребе да се, као до сада, обавља одласком у филијалу РФЗО. Промене личних података о осигуранику (адресе пребивалишта, података о послодавцу, измена основа осигурања …) обављаће се учитавањем нових података на чип картице, без замене саме исправе, односно досадашњег издавања нове здравствене књижице – објашњава директорка Лазић.
ЈЕДАНАЕСТ МИЛИОНА ПРЕГЛЕДА
ОД почетка увођења електронског здравственог система у марту, до 16. новембра, регистровано је укупно 11.390.684 прегледа на свим нивоима здравствене заштите. Електронски је издато и око 18 милиона рецепата.
Само у Клиничком центру Србије, нашој највећој здравственој установи, у октобру је преко ИЗИС заказано више од 32.500 прегледа пацијената, а за првих двадесетак дана у новембру – чак 45.700.
ПОДАЦИ
* 449 здравствених установа повезаних у систем
* 142.000 прегледа се обави сваког дана
* 180.000 рецепата испише се сваког дана
Биљана РАДИВОЈЕВИЋ Новости
