И даље је непознато када ће Србија добити нови Савет РЕМ-а, тако да то регулаторно тело, које би требало да реагује на кршења закона, па макар и у мизерном обиму како је то чинило док је постојало, сада ни формално не може да одговори. На сцени је медијски „Дивљи запад“ и провладине телевизије слободне су да се без ограничења обрачунавају са критичарима власти и учесницима масовних протеста.
У тренутку дубоке друштвене и политичке кризе у Србији, коју изгледа само актуелни режим не види и не признаје, већ четири месеца не постоји једино тело у земљи које би требало да контролише шта се и на који начин пласира грађанима преко телевизија које се емитују на националним фреквенцијама. До такве ситуације довела је власт, растегнута између жеље да формално испуни захтеве Европске уније чиме би обезбедила прилив огромне количине новца и истовремено у најкритичнијем моменту по свој опстанак, задржи потпуну контролу над пропагандом коју пажљиво негује већ 12 година. Избор за нови састав Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) требало је да буде завршен, у сенци свакодневних бурних дешавања и све ширег бунта и незадовољства, који из студентских блокада универзитета и даље расту у протесте све већег броја грађана и запослених свих категорија.
За то време, прорежимске телевизије на националним фреквенцијама, које стижу до најудаљенијих делова земље, као уиграна пропагандна машинерија, свакодневно се на најбруталнији начин користе, да лажима, измишљеним вестима и аферама дискредитују учеснике протеста и обрачунају се са свим критичарима режима. У стопу пратећи наратив владајуће номенклатуре, „новинари“ провладиних телевизија студенте називају усташама, измишљају стране факторе у позадини протеста, од Хрвата до тајних служби појединих земаља, штелују чињенице како би доказали да је по среди обојена револуција, која за циљ има дестабилизацију земље и неуставно рушење власти, а посебно лично Александра Вучића.
Истовремено, публика не чује за физичке нападе на студенте, за батинаше СНС који се шаљу на људе који протестују, не може да види прави број учесника масовних протеста, не чује за праве захтеве студената и да они нису испуњени. И, као и до сада, најгледаније телевизије остају недоступне за другу страну, опозицију, стручњаке који говоре о корупцији и разлозима пада надстрешнице у Новом Саду која је убила 15 људи и покренула лавину беса, односно за било кога ко има да изнесе аргументе који не иду у прилог власти.
Регулаторно тело, које би требало да реагује на оваква кршења закона и новинарског Кодекса на медијској сцени, па макар и у мизерном обиму како је то чинило док је постојало, сада ни формално не може да одговори. На сцени је медијски „Дивљи запад“, где се потпуно заборавило чему новинарство служи и шта оно треба да донесе грађанима, и где нема никаквих, а посебно формално-правних последица за несавесне приватне емитере и њихове свесно изговорене лажи, таргетирања невиних људи и све страшне консеквенце које то може у коначници да донесе свакоме ко се само не слаже са праксом владања Српске напредне странке. У овом тренутку, потпуно је непознато до када ће такво стање да траје.
Мада се чини да режим тренутно има већих брига од РЕМ-а, не треба занемарити чињеницу да су наше вође веома свесне да њихова владавина највише зависи од контроле медија и подршке дела бирачког тела које још увек успевају да задрше стого контролисаним виђењем стварности на свој начин, те да би слободни медији значили њихов дефинитивно и брзо урушавање.
Зато су се, од самог почетка процедуре избора чланова, потрудили да обезбеде несумњиву већину у новом саставу Савета РЕМ. Ипак, ствари нису ишле током који је њима одговарао. Због кршења низа одредби закона током самог процеса предлагања кандидата, а затим и њихове елиминације, седам независних кандидата повукло је своје кандидатуре. Пад Владе и Скупштина која не заседа зауставили су избор, а повлачење кандидатура даљи процес практично чини немогућим, па ће, по свему судећи, процедура морати да се поништи и почне изнова.
Исто стање, исто растојање
Професорка Факултета политичких наука Александра Крстић, једна од кандидаткиња која је повукла кандидатуру, испред организација цивилног друштва које се баве заштитом права деце, мишљења је да ће власт одустати од наставка очито нелегитимног избора.
„За наредну седницу Скупштине, заказану за 4. март, предвиђено је 62 тачке дневног реда, међу којима нема расправе о РЕМ-у. То ми заправо говори да ће се дефинитивно ићи на нов процес, поништавање и понављање целе процедуру. Јер, да је власт хтела да настави и након повлачења наших кандидатура, ставили би то на дневни ред и расправљали о кандидатима који су преостали. Међутим, мислим да и власт разуме да би то био нелегалан процес, да би сваки даљи потез Скупштине био кршење закона, јер више нема 18 кандидата за девет категорија, од којих би се изабрао цео састав Савета“, сматра Крстић.
Слично оцењује и професорка Факултета драмских уметности Ана Мартиноли.
„Пошто је седам од 18 кандидата из ужег круга за избор чланова Савета РЕМ-а повукло кандидатуре, било би логично да се процедура избора понови. Међутим, ситуација повлачења кандидатура није јасно и потпуно дефинисана односно регулисана законом, тако да је нејасно која правила ће се примењивати. Стручњаци за медијско право наводе да након повлачења кандидатуре већег броја номинованих, Скупштина више не може законито да изабере Савет РЕМ. У две од девет група предлагача сада нема ниједног кандидата, док у три постоји само по један, тако да усвегачетири категорије посланици могу да бирају између два кандидата. Чињеница да је избор чланова/ица Савета РЕМ-а био и један од критеријума за процену испуњености услова за Реформску агенду, за европске интеграције и за отварање кластера три, који се односи на електронске комуникације и информационо друштво, додатно компликује ситуацију за владајућу већину и режим у Србији“, оцењује Мартиноли.
Власти се журило да изабере савет РЕМ-а и заврши измене три медијска закона најпре до краја 2024, а затим до фебруара ове године, јер се на то, између осталог, обавезала према Европској унији Реформском агендом из октобра прошле године, у којој су наведени сви кораци које институције Србије морају да предузму ради бржег напредовања ка чланству у ЕУ. Испуњењем тих захтева држава би стекла право да повуче прву траншу помоћи од укупно чак 1,58 милијарди евра бесповратних средстава и повољних кредита. Само за формирање новог Савета РЕМ-адржаватреба да добије 20,4 милиона евра, а прва уплата из ЕУ тешка је 111 милиона евра, па је јасно зашто се властима толико журило да ове кораке заврши на време. Рокови у Реформској агенди преамбициозно су постављени, па је пред крај прошле године збрзан рад три радне групе које су радиле на изменама медијских закона, и напрасно се, после више месеци чекања, покренуло питање избора Савета РЕМ. Ипак, власт ће остати у доброј мери кратких рукава за новац из ЕУ, јер неке од најбитнијих али и за њу најосетљивијих мера, попут ревизије бирачког списка и избора Савета РЕМ, неће бити испуњене у задатом року. Да је то извесно, потврдило је и само Министарство за европске интеграције у недавном одговору Радију Слободна Европа.
Избор чланова Савета РЕМ-а регулисан је Законом о електронским медијима, и то изменама које су донете 2023, а којима су отклоњени законски недостаци и утврђена врло строга и прецизна процедура и критеријуми за одабир најпре предлагача, а затим и самих кандидата. Скупштина је изгубила право да предлаже кандидате. Иако су ове измене донеле солидну законску основу да се у састав Савета бирају компетентни и некомпромитовани људи, то као ни до сада, није било довољно да осигура избор јаког и независног регулаторног механизма. Једноставно, од почетка процедуре, закон је изигран на све могуће начине, а кандидати чија стручност и експертиза на пољу медија не би требало да буде доведена у питање, управо су први који су брутално и уз увреде чланова скупштинског Одбора за културу и информисање „протерани“ са списка коначних кандидата.
У борби против аждаје
Стручна јавност и бројне невладине организације укључене у процес, попут Грађанских иницијатива, од почетка су указивали на притиске на предлагаче, лобирање за провладине кандидате, бројне фиктивне, фантомске организације које су се, супротно свим строгим законским правилима, нашле у улози предлагача, а онда и кандидате које су предлагале, са упитним каријерама и без потребног искуства рада у медијима. Томе у прилог иде и чињеница да се на коначном списку кандидата нашао, примера ради, Дејан Вук Станковић, редовни гост телевизија Пинк и Хепи, док је рецимо одбијена кандидатура Родољуба Шабића, са неупитном и неупрљаном каријером. Истовремено, чак три кандидата долазе из структура бившег РЕМ-а, међу њима је заменик некадашње председнице Оливере Зекић, као и двоје њих из техничке службе РЕМ-а, иако то закон не дозвољава. Довољно говори и чињеница да тако битним скупштинским Одбором председава Невена Ђурић, а да су међу члановима Небојша Бакарец, Наташа Јовановић, Сташа Стојановић, Марко Атлагић или Лепомир Ивковић.
Александра Крстић указује да су поједини предлагачи и одборници опозиције тражили од Одбора да се осим званичних биографија кандидата, којих је на почетку било 345, објави и кратак опис удружења, институција и организација предлагача, али то није урађено, јер се убрзо показало да су ту махом фантомска удружења која су регистрована нешто мало пре расписивања избора, да су ту ГОНГО (невладине владине) организације, које су нетранспарентне, не испуњавају законске услове, а да су они заправо прихваћени као легитимни предлагачи. Многи од њих нису ни доставили доказе да имају потребан број чланова, плаћених чланарина, потребне акредитације, реализоване пројекте у својој области.
Зато Крстић не очекује да ће понављање процеса бити гаранција за легитиман и законит избор Савета.
„За понављање процеса бисмо морали да имамо некакве гаранције да ће се цела процедура одиграти по закону и да ће кандидати који буду предложени бити легитимни, да ће сами предлагачи испуњавати све законом предвиђене услове. Зато сам скептична, јер немамо никакве гаранције за независтан, транспарентан процес. Претходни процес, најпре покренут са закашњењем од скоро три месеца, показао је да неки предлагачи и кандидати нису задовољавали основне законом предвиђене услове. С друге стране, мене и колегу Душана Алексића, предложило је 38 организација за заштиту деце, где свака од њих испуњавала све законске услове. То важи и за друге колеге који су били независни кандидати испред удружења за заштиту слободе изражавања, испред Поверенице за заштиту равноправности, итд. Извештаји Грађанских иницијатива, приговори АНЕМ-а, Универзитета уметности, који су у међувремем достављени Одбору, а који су указивали на грубо кршење закона, или нису разматрани, или су одбачени“, појашњава Крстић.
Она додаје да су независни кандидати указали на бројне неправилности током Јавног слушања у парламенту 23 јануара.
„Стављени смо у нефер позицију да смо као кандидати, када треба да говоримо о томе како замишљамо РЕМ и како његов рад треба да изгледа, морали да се бавимо нелегитимношћу процеса. Добро је то што смо скренули пажњу целокупној јавности да се то дешава. Међутим, истог дана, након седмочасовне седнице, Одбора се састао и то само чланови који су одборници владајуће већине, и упутио Скупштини листу од свих 18 кандидата. Дакле, све што смо претходних седам сати говорили и указивали претходних дана и недеља, они једноставно нису узели у обзир. Ми смо били принуђени да повучемо своје кандидатуре, јер је то био једини частан потез, који је сачувао наш лични и професионални интегритет и чиме смо заправо поручили да ми хоћемо да чувамо и сопствену независност, али и независност институције, да једноставно не желимо да дајемо даље легитимитет том процесу“, наводи саговорница Досијеа о медијима.
Ана Мартиноли подсећа на само мали део важних обавеза РЕМ-а, као што су спровођење контроле и надзора, изрицање мера у случају кршења закона, одлучивање о пријавама у вези са програмским деловањем медија, анализа медијског тржишта или истраживања потреба корисника медијских услуга и заштита њихових интереса.
„Из набројаног видимо да Србија много дуже нема истинског Регулатора, јер је то тело било годинама уназад пасивно, узурпирано, подређено политичким интересима, а не интересима грађана. Зато су последице по медијску сцену катастрофалне и нису везане само за овај период формалног изостанка РЕМ-а – таблоидизација целокупног пејзажа електронских медија, политичка инструментализација, занемаривање потреба публике, угрожавање права на правовремено, објективно информисање, затирање професионалног и одговорног новинарског рада“, упозорава Мартиноли, која је и сама била жртва „разапињања“ таблоида због недавне подршке студентима свог факултета, на ком предаје медијске предмете.
Дубока забринутост над амбисом
Професорка Крстић наводи да у осетљивом тренутку у земљи, скоро четири месеца од пада надстрешнице, сваког дана на телевизијама са националном фреквенцијом имамо кршење правила, етичких кодекса, професионалних новинарских стандарда, вођење пропаганде, говор мржње, таргетирање.
„Независно регулаторно тело би морало да се позабави контролом над емитерима, да коначно почне да дисциплинује и кажњава ове медије који апсолутно свакодневно крше закон. Ако имамо само пропагандно емитовање пристрасног програма који таргетира, нема говора ни о каквом квалитетном информисању. А код нас је тај простор електронских медија јако важан, пресудан за формирање јавног мњења. Без једне такве институције нећемо имати ни фер, слободне изборе, ни балансирано извештавање, ни плурализам мишљења, нити можемо да имамо икакве друге гласове осим ових који се тренутно чују на тим телевизијама“, уверена је Крстић.
Додатно поражавајућим сматра то што није било апсолутно никакве реакције Европске уније или ОЕБС-а, или других међународних организација које се баве заштитом слободе изражавања и развојем демократије и слободе медија.
„Имали смо само формалне изјаве да ’са забринутошћу посматрају шта се дешава’. Заправо су могли да имају јасну улогу у овоме, да нас подрже и подстакну власт да води транспарентан процес, чиме бисмо после толико година добили једно независно регулаторно тело, које би увело ред у хаос који влада у електронским медијима горе него икад“, додаје Крстић.
Маја Север, председница Европске федерације новинара, сматра да је било тешко и поверовати да ће власт у Србији дозволити да се избор чланова РЕМ-а одржи у иоле пристојном, поштеном и регуларном тону.
„Процедуралне грешке, сукоб интереса, политички интереси обележавају почетак рада будућег Савета РЕМ-а, дакле ништа ново. Продубљивање кризе у медијима у Србији. Колико нефункционалан медијски регуларор може лоше да утиче на цело друштво, а не само на медије, видимо управо у Србији. Док би такво тело требало да осигура медијски плурализам и слободу изражавања, пратимо како годинама управо оно узрокује девастацију медијске сцене не реагујући на кршења професионалних стандарда без последица. Мислим да неименовање чланова РЕМ-а и тако контаминиран процес само још једном показују однос власти према медијима и плурализму. Но, бојим се да што се тиче ЕУ, за такво понашање српских власти неће бити већих проблема. Можете очекивати које саопштење неког од повереника да са забринутошћу прате догађања, веројатно ће нови Извјештај о владавини права ЕК поново забележити да су новинари изложени неподношљивим притисцима, али заправо се ништа неће догодити“, убеђена је Север
Наставља да ће и после упозорења, влада „изгурати“ закон о јавним медијским сервисима, којима ће угасити и најмању наду да би ти медијски сервиси једном могли „бар мрвицу захватити независтан рад“.
„Потпуно заробљавање медија и законодавним оквиром тако се наставља. И иако и Еуропски закон о медијским слободама и Медијска стратегија захтевају стабилно финансирање, нови закон само више веже јавне медијске сервисе за прорачунске одлуке оних на власти, а то је за развој и независност медија катастрофа. У временима када је Европа окренула леђа онима који се боре за демократско друштво у Србији, затварање очију на доношење закона који су у супротности с европским медијским законодавством заиста не оставља пуно наде, али новинари су доста отпорни и борба се наставља“, уверена је Маја Север.
Процедура
Мандат чланова претходног сазива Савета РЕМ-а истекао 5. новембра. Одбор за културу и информисање Народне скупштине тек је три недеље касније објавио Јавни позив за предлагање нових кандидата, иако је према Закону о електронским медијима рок да се то учини био 4. август 2024.
Иначе, Савет РЕМ-а има девет чланова који се бирају “из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Регулатора”. Мандат чланова траје шест година и они не могу поново да буду изабрани на исту функцију.
Могућност да предлажу по два члана Савета имају: Заштитник грађана, Повереник за равноправност, Повереник за заштиту информација од јавног значаја и заштиту података о личности, универзитети акредитовани у Републици Србији, удружења издавача електронских медија у Републици Србији, удружења новинара, затим удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора у Републици Србији, удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања, удружења чији су циљеви заштита деце, као и национални савети националних мањина, цркве и верске заједнице.
Одбор за културу у ужи круг бира 18 кандидата за девет категорија и списак прослеђује Скупштини Србије на коначно гласање, на првој наредној седници. Јавно слушање кандидата у Скупштини Србије одржано је 23.јануара, после чега је седам независних кандидата повукло своје кадидатуре. Кандидатуре су повукли: Саша Мирковић, Дубравка Валић Недељковић, Жељко Хубач, Александра Крстић, Родољуб Шабић, Душан Алексић и Мухедин Фијуљанин.
Slika: N1
Досије о медијима, Ивана Николетић Нунс
