Независно удружење новинара Србије најоштрије осуђује бахато и непримерено понашање носилаца државних функција приликом презентације програма „Дигитална Европа“. Том приликом су у згради Научно-технолошког парка у Београду сви присутни новинари након излагања председнице Владе Ане Брнанић, министра Јовановића, амбасадора ЕУ Емануела Жиофреа, као и директорке Научно-технолошког парка Гордане Даниловић-Грковић били задржани затворени у једној соби, и физички им је било онемогућено да од премијерке и осталих присутних узму изјаве након догађаја.
Након избегавања давања изјава и честог таргетирања новинара, представници власти потегли су за новом методом – физичким онемогућавањем новинара да поставе питања и добију информације. НУНС указује да је последњи тренутак да представници власти престану да ниподаштавају и понижавају новинаре, да их прихвате као равноправне партнере у процесу демократизације друштва и омогуће пуну слободу изражавања.
Премијерка Брнабић, али и остали политичари, морају да схвате да су новинари глас грађана – глас демократије и да медији без информација не могу ефикасно обављати свој посао и функционисати као једни од чувара демократије.
Уједно, забрињава одсуство реакције шефа делегације Емануела Жофреа на овакво понашање представника власти. Уосталом, Европска комисија, у предлогу Европског закона о слободи медија, препознаје новинарство као јавно добро.
Закон о јавном информисању и медијима прописује да се слобода јавног информисања не сме повређивати злоупотребом службеног положаја и јавних овлашћења, а да се новинарима не сме неоправдано физички ограничавати кретање, нити слобода извештавања (члан 4). Носилац јавне и политичке функције дужан је да трпи изношење критичких мишљења, која се односе на резултате његовог рада, односно политику коју спроводи (члан 8), самим тим и да дозволи да му се питање постави, да на то питање пружи одговор, и добије оправдану критику свог рада. Европски суд за људска права одређује да су границе прихватљиве критике шире за политичаре због тога што се политичари неминовно и свесно излажу детаљној анализи у погледу сваке своје речи и поступка од стране новинара и јавности, и ту критику морају допустити.
Овакво понашање политичара је довело да је Србија у региону забележила највећи пад медијских Слобода, према извештају Репортера без граница Србија. У њему се наводи да је Србија на 91. месту, уместо прошлогодишњег 79. по индексу слободе медија, и тиме је забележила пад за 12 индексних поена. У извештају стоји, између осталог, да је правни оквир чврст, да се на новинаре врше политички притисци, а да кривична дела која су над њима почињена остају некажњена.
