Како се може видети у неколико постова на друштвеним мрежама, у питању је збирка “Питања и одговори из пастирске праксе, црквеног богослужења и религијског живота”, коју је приредио београдски парох Радован Ђ. Димитријевић, издата у Издавачкој књижарници Геце Кона 1929. године.
На страницама књиге које су подељене на друштвним мрежама стоји упуство за свештенике како да врше причешће у време куге, тифуса или дифтерије.
Саветује се да набаве више кашичица за давање причешћа и више убруса.
“Чим се причести лице сумњивог здравља, одмах ту кашичицу спустити у лонац кључале воде, нарочито спремљене за то у олтару и узети другу кашичицу. Црквењак ће узимати кашичице из кључале воде, брисати чистим убрусом и давати свештенику, а употребљене узимати и тако наизменце. По свршеном послу кашичице савршено опрати дезинфекционим средствима” објашњава се у овом приручнику.
За убрусе се наводи да “сваки треба да износи око метар у квадрату, да се кашичице бришу најпре једним, другим, трећим углом, па четвртим”, да би се након тога узео нови убрус.
“Одређено лице мењаће убрусе, здрава лица брисаће једним, а лица сумњивог здравља другим убрусима” истиче се и саветује да се убруси кориштени код лица сумњивог здравља спале и баце у реку.
Свештеницима се такође саветује да уколико су у могућности причесте најпре здраве, па болесне вернике.
“Свештеници при причешћивању да обрате нарочиту пажњу, да у добро отворена уста причесника сипају само свето причешће не додирујући кашичицом уста причесника” додаје се у овим правилима.
Да подсетимо, у суботу у директном преносу литургије из Саборне цркве поводом смрти патријарха Иринеја могло је да се види да је велика већина верника пристала је да се причести из исте кашичице. И не само то, него су причест примала и њихова малолетна деца.
