Удружење пољопривредника Стиг из Пожаревца тврди да је цена ђубрива превисока због чега су најавили за данас получасовну блокаду главне улице у том граду.
Ulaz u Požarevac.
Visoke cene đubriva.
Delite pic.twitter.com/sDMGBwtOnJ— Daci (@dacokovacic) February 2, 2022
„Не видим шта је ту помоћ. Ми смо тражили да се ђубриво спусти на 650 евра. Министар је био код нас половином новембра, тада је најављивао да ће Азотара почети да ради, па да ће да се увезе, онда је била Нова година, па Божић и на крају смо дошли пред свршен чин – у Министарству су нам рекли да ћемо моћи ђубриво да купимо за 850 евра плус ПДВ и трошкови превоза, а кредит да бисмо то купили дају нам на три године. Наш је предлог да се ђубриво субвенционише као и читава производња, као што се ради у земљама из окружења, Румунији или Хрватској, све имају већа државна улагања у аграру а ми смо овде препуштени отвореном тржишту“, каже Недељко Савић из Удружења Стиг.
Он истиче да је прошле недеље на Продуктној берзи ђубриво трговано по цени од 865 до 890 евра за тону плус ПДВ и превоз. На истовару у луци Констанца, на тамношњој берзи цена је 620 долара за тону или 547 евра, па Савићу није јасна рачуница по којој ће се у Србији продавати за 850 евра и то ако га држава ослободи царине. И то није све.
„Звали смо неке трговце, они могу да нам обезбеде потребне количине тек у априлу, а тада нам ништа не значи. Бојим се да Министарство нема никакав механизам да организује поделу ђубрива по субвенционисаној цени а робне резерве, које би за овакве ситуације требало да реагују – празне су. Још крајем прошле године требало је да се купе одређене количине, али како су нам објаснили у Министарству, Трезор није могао у том тренутку да финансијски испрати потребе Робних резерви. Ми смо таквим потезима доведени у безизлазну ситуацију. Наше субвенције су 4.000 динара по хектару, дизел плаћамо 180 за литар, ограничене су цене основних намирница што штетно утиче на наше производе, и на крају нам се нуди ђубриво за 860 евра плус ПДВ и плус превоз. А нико нам не гарантује да ће ово што сада морамо да уложимо у производњу, моћи да покрије цена нове пшенице“, каже Савић.
Požarevac blokade poljoprivrednici pic.twitter.com/8EbIQ9tqGS
— Dirk Gently (@NeOkreciSeSine) February 2, 2022
Међутим, у Националној асоцијацији удружења пољопривредника задовољни су јер, кажу, држава је испоштовала све што су тражили.
„Шта ће се дешавати даље, видећемо. Са увозницима смо разговарали а пошто имамо велике количине постигли смо и бољу цену за своје чланове, договорили смо да уреа буде од 90 динара а била је раније 148“, каже Јовица Јакшић из тог Удружења и признаје да није било речи о томе када ће ђубриво бити испоручено, с обзиром на то да се још не налази у Србији али верује да ће то бити на време бар за њихове чланове.
Протест ратара у Пожаревцу Фото: Н1
Према речима Јелене Несторов Бизоњ, председнице Задружног савеза Војводине, тренутно висока цена пшенице оправдање је за ратаре што су уопште улагали у ту производњу.
„Раније су цене једва покривале трошкове производње, а сада кад остварују профит, целу зараду морају да уложе у набавку репроматеријала, не само ђубрива јер је поскупело и све остало, семенски материјал, заштита… Ђубриво је најизраженије јер је цена највише скочила, а уз то га и нема довољно. Али, највеће војвођанске задруге на време су реаговале, набавиле га по нижој цени и они неће имати проблем, поготову ако се ђубриво већ налази у њиховим магацинима. Ако тек треба да стигне, то већ носи одређени ризик, да ли ће га бити у тренутку када је потребно“, каже Несторов Бизоњ и наглашава да се за проблем вештачког ђубрива и још неких супстанци неопходних за аграр зна већ дуже време а да се он усложњава како време пролази, и по питању цене и потребних количина.
Протест ратара у Пожаревцу Фото: Н1
Како до исплативе производње
Јелена Несторов Бизоњ потврђује да не постоји гаранција да ће пшеница из следеће жетве имати цену која би покрила ова улагања. „Не би нас изненадило да у време жетве цена буде нижа, али би држава тада морала да реагује у два правца. Један је интервенција код набавке репроматеријала а друга после, код жита, преко Робних резерви које би откупиле одређене количине по цени која покрива трошкове производње. То је комплексан процес, не може се прича заснивати само на ђубриву, него и на томе колико ће коштати пшеница касније, како би за пољопривреднике производња постала исплатива“, закључује она.
