Извештај Амнестија је још један у низу извештаја међународних организација и институција који говоре о лошем стању демократије и владавине права у Србији.
„Мартовски извештаји“ Стејт департмента, Европског парламента, Фридом хауса и шведског В-Дем Института, показали су да је Србија све даље од земље у којој влада демократија, да су озбиљно угрожена људска права и слобода изражавања, да у свим областим доминира искључиво Српска напредна странка и да је изражена корупција међу члановима владе.
Управо то сматрају и у Амнестију. Како истичу у свом извештају, председник Александар Вучић је све репресивнији, влада контролише полицију и судство, владавина права слаби, корупција је широко распрострањена, а нема способне опозиције која би се супротставила владајућем режиму.
Раде Вељановски, професор Факултета политичких наука, истиче да га не изненађује извештај Амнестија, „јер ми праву демократију у Србији немамо ни у траговима“.
– Видимо да је председник Вучић свакога дана у перманентној функционерској кампањи. Он свакодневно има догађаје који нису у његовој уставној и законској агенди. Вучић је човек који јако воли власт. Очигледно је да и даље учвршћује све полуге власти које треба да њега и његову странку оставе на власти. Међутим, грађани све више увиђају његову лошу владавину, па њему ништа друго не преостаје него да појачава репресију – указује Вељановски.
Према његовим речима, питање је да ли се Европа и Америка сада више усуђују да говоре о лошим особинама Вучићеве власти због тога што је то лоше по грађане Србије или због тога што он није остварио оно што им је обећао.
– Јавна тајна је да га је међународна заједница подржала јер је очекивала да ће решити највећи проблем Србије – Косово. Међутим, Вучић се сада понаша потпуно другачије и сви његови потези, попут приближавања Кини и арапским земљама, јесу недвосмислено отклон од ЕУ и САД – објашњава Вељановски.
Катарина Голубовић, председница Комитета правника за људска права – Јуком, сматра да је извештај Амнестија, иако се бави детаљније људским правима, на линији неколико ранијих извештаја међународних организација, који показују изузетно низак ниво поштовања владавине права.
– За разлику од других извештаја, овај креће од ратних злочина, обавезе утврђивања одговорности за њих и остваривања права породица жртава. С правом, јер званична политика у Србији успева преко ревидираног Акционог плана за Поглавље 23 да ове обавезе потпуно обрише. Ипак, очекујем да власт извештај Амнестија, уколико се на њега осврне, прикаже злонамерним и погрешним, указујући, на пример, на грешку у презимену премијерке Србије. Подсећам да је оваква била реакција на прошлогодишњи извештај Фридом Хауса – истиче Голубовић.
У извештају Аменстија се наглашава да Србија није подигла ниједну оптужницу за ратне злочине против високих званичника по командној одговорности, да се и даље стоји у месту када је реч о решавању судбине несталих, као и да нису кажњени одговорни за пребацивање лешева косовских Албанаца у Србију 1999. године. Амнести пише и да су се наставили напади и застрашивање новинара. Указује се да није било напретка у нормализацији односа Србије и Косова и подсећа се да су демонстранти и новинари тешко су повређени у Београду током јулских протеста када је полиција применила прекомерну силу.
Дискриминација и убиства
У извештају Амнестија за Србију наводи се и то да је мали број избеглица добило приступ азилу, да траје дискриминација над мањинама, као и да су све учесталији антимигрантски протести. Наводи се и податак о убијене најмање 22 жене од стране партнера или чланова породице.
Јелена Диковић Данас
